Marko Markovic BLOG

  ☦️ 🇷🇸 🇷🇸 🇲🇪 На данашњи дан 31. октобра 1912. Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака! Након три дана очајног отпора турска војска је затражила милост, а војсци Јанка Вукотића испред Пећке патријаршије, приређена је свечаност и величанствен дочек. Одмах потом потписан је уговор о предаји града, изабрана је нова управа и војска је кренула према Високим Дечанима. Турске снаге у Метохији су се крајем октобра 1912. ужурбано повлачиле преко Призрена и Дебра ка Охриду и Битољу. У Ђаковици се налазио само један батаљон регуларних трупа од око 500 војника с једном брдском батеријом. Командант црногорског Источног одреда јавио је краљу Николи I Петровићу  да се мора задржати у Пећи још неколико дана, док успостави ред, разоружа муслиманско, а наоружа српско становништво , јер је сматрао да су: - "… Пећка нахија, Патријаршија и Дечани глава Старе Србије, а то је у наше руке”.   Први контакт са српском војском Источни одред је успоставио на дан уласка у Пећ. Тога дана, наиме

  ☦️ ☦️ Срећан и од Бога благословен празник Свети Лука и Свети Петар Цетињски Јеванђелист Лука био је лекар. Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије, од незнабожачких родитеља. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла . Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа .    Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим земљама. Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.   Петар Ⅰ Петровић Његош. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је

  На Митровдан 1377 године, крунисан је за краља Стефан Твртко Котроманић у манастиру Милешева, над моштима Св. Саве. Титула је гласила: „Краљ Срблнємь и Боснě и Поморих и Западнимь Странамь“. Крунисање није извршено у Жичи, по старој традицији Немањића, по свој прилици зато, што се она није налазила у Твртковој власти, али је Милешева, са гробом Св. Саве, чији је култ међу Србима био већ знатно развијен, и као задужбина Немањића изабрано намерно да се нагласи то везивање за старо наслеђе. Од тада, он се, по обичају српских владара, назива Стефан Твртко; на свој двор доводи посебног логофета из Рашке и са њим српске краљевске обичаје; од Дубровчана прима 2.000 перпера светодимитарског дохотка који су они до тада плаћали српским владарима. Краљ Твртко - босански, хрватски или српски краљ? Твртко је по мајци унук краља Драгутина, и то томе директан потомак Немањића. У оно време кнез Лазар није имао ништа против Тврткове намере да се прогласи краљем и наследником Немањиним. Стога је Твртк

  ☦️ ☦️ СПЦ данас прославља Преподобну мати Параскеву- Свету Петку Ова славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божјим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима. Осим Петке они имађаху и једнога сина, Јевтимија. Децу своју они васпитаваху у побожности: учаху их свакој врлини и животу по Богу. Једном Петка као десетогодишња девојчица, када с мајком беше у цркви, чу речи Божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34) . И ове јој се речи дубоко урезаше у срце. По изласку из цркве она срете просјака, и кришом од мајке она скиде са себе своју скупоцену хаљину и даде је просјаку, a caма обуче његове дроњке. Када дође дома и родитељи је угледаше у дроњцима, они је изгрдише и строго јој запретише да то више не чини. Но она продужи и даље то чинити. На грдње због тога, она је роди

 Таин: Tрадиционални хлеб, прављен од специјалне мешавине ражаног и белог брашна која је остајала свежа веома дуго. Таин је био основно војно следовање српског војника и чинило га је 800гр овог хлеба. Обавезана је била и специјална торбица за њега, у којој се држао. Његова масовна производња је почела одмах након српско-турских ратова. Најчешће су војници имали у следовању само таин, али су га комбиновали са сланим сиром, пасуљем и паприкама или пак са сувим шљивама чиме су осигуравали довољан унос беланчевина и витамина. Осим хране он је био и нека врста симбола заштите, као амајлија. Многе мајке и жене су по обичају саветовале мужеве и синове да прво следовање сачувају. Често су се војници након боја хватали за стар и буђав хлеб и љубили га захваљујућу му се што им је сачувао живу главу у боју.

  На овај дан је почела Кумановска битка .  Ових десет ствари треба знати о њој: 1. Кумановска битка, са око 200.000 учесника, је најзначајнија битка коју је српска војска водила 1912. године, у којој је почело коначно ослобађање Балкана од Османлија. 2. Иако ми, са правом, већи значај дајемо догађајима из Првог светског рата, треба знати да су успеси српске војске у њему добрим делом били управо услед искуства стеченог 1912. године у Првом балканском рату, и годину дана касније у Другом. Колико је била важна та Кумановска битка, сведочи и следеће. Ми, садашњи, овдашњи, немамо ништа са чиме бисмо могли да упоредимо онај чувени Косовски бој, зар не? Просто, та борба је била толико велика и узвишена, а патња после потоњег турског поробљавања Србије толика, да је... неупоредиво са било чиме? Ипак, наше прадеде и чукундеде су успеле не да нађу, него да створе поређење. Кумановска битка је била толико векова чекана, а толико велика, да су од тог чувеног октобра 1912, па наредних неколик

  На данашњи дан 1912. генeрал Јанковић на челу Треће армије тријумфално ослобађа Приштину. "Град није видео свечанији дан!  На челу свих је Ђенерал, у пратњи команданата Шумадијске и Моравске дивизије. Иде и војна музика, а за њима ордонанси и сва војска. Све живо, мало и велико, старо и младо је ту да дочека Српску војску!" -Поручник Аранђеловић, из књиге "Успомене". ХВАЛА ДЕДИ НА ПОБЕДИ 🇷🇸 🇷🇸☦️111 година од ослобођења, данас опет окупиране, Приштине. Један учесник балканских ратова забележио је: „9. октобра (по старом календару, 22. по новом) тукли смо се пред Приштином. Кад је било после подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напред и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела” (Лука Стевић, Ратни дневник 1912-1918.) После ослобођења Приштине, српска

  Србија данас обележава Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, у спомен на 21. октобар 1941. године и крваву јесен 1941. године када су немачке окупационе трупе извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије и српских области. "Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа, који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво имали су они наши још неразвијени дечаци кад су, пред немачким пушкама радосно клицали:  ''Ми смо српска деца. Пуцајте!'' Како се ми сви можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живити ће векове у нашој успомени одушевљавајући нас на бесмртна дела"... - Никола Тесла, Њујорк Тајмс, 1942. година. Дан пре стрељања немачка војска је саставила обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама,

 Преносим Вам један текст у вези "ослобађања" Београда 20.10.1944. 👇 Немачког окупатора у Србији (и Београду) нису отерали Тито и патизани! Отерали су их ови људи са слике. Тито и његова партијска паравојска "партизани" су се од новембра 1941. године налазили на западу, у босанској Крајини, на територији Павелићеве НДХ. Никада нису били ни близу Београду, све док септембра 1944. године пола милиона војника Трећег украјинског фронта совјетске Црвене армије нису из правца Румуније и Бугарске прешли на нашу територију. Пола милиона бораца Стаљинове Црвене армије су довели и Хрвата Тита и комунисте на власт у Србији! На слици видите праве победнике Другог светског рата, припаднике Стаљинове Црвене армије, након борби за заузеће Београда, 19. и 20. октобра 1944. године. Без њих и без Британаца који су наоружали Тита до зуба и дали му бомбардере који су служили као Титова ескадрила бесомучно бомбардујући српске градове по Титовој жељи и одабиру мета током 1944. године, Т

 Када је започет Први балкански рат, (18.10. 1912. године,  Србија је објавила рат Турцима) на одзив за мобилизацију јавило се 20.000 војника више него што је било прописано, те је Врховна команда морала многе од њих да врати. Сви су желели да учествују у ослобађању Старе Србије и да се реванширају Турцима за вековно ропство и ослободе Косово. У Топличком крају, у Прокупљу, за само један дан јавило се 97% пописаних регрута, што није забележено у историји ратовања. Од тих родољуба касније је формиран чувени Гвоздени пук! 18.10.1912. године, почео је Први Балкански рат за Србију (Црна Гора је прва ушла у рат с Турцима 10 дана раније) и ослобађање балканских народа од Турака. Већ средином новембра исте године Турака на Балкану више није било!

  ‼️"Никада нисам био срећнији ко тај дан када ослободисмо Косово🇷🇸 ‼️Боже мој шта да ти кажем од милине ударише ми и сузе и никако да стану. Начисто ми срамота али шта да радим. Сетим се Лазара и Милоша и колико то давно беше. Јато белих голубова слеће на манастир Грачаницу. Све мислим то су душе наших великана. ⚠️Одем до Грачаничког манастира и поздравим се са монасима а монах Јоаким стално ме љуби и захваљује.  Припалим ја свећу цару Лазару царици Милици и Југ Богдану и његовим верним синовима, а свеће Боже мој тако лепо горе никада тако. ‼️Јоаким рече звонару Ђури да почне да звони. А њихов звук беше тако леп као музика и поче да се простире светом Косовском земљом обавештавајући наш верни и напаћени народ да је слобода дошла. 🇷🇸Те ноћи чини ми се беше и више звезда и некако су јаче сијале а наручито две. Све мислим то нас наш велики Лазар и књегиња Милица гледају одозго. Бог ми беше сведок." 🫡Живорад Миладиновић, стари српски ратник, из Сталаћа, припадник прве чете

  На данашњи дан 1854. године започет је живот као лекција национализма (родољубља) свим српским генрацијама које ће памтити Михајла Пупина. - Од своје имовине купио је више хиљада мираза и поклонио их сиромашним девојкама које га нису имале како би могле да се удају и оформе породицу. - Свог порекла не само да се није стидео већ се толико поносио да је уз пуно име додао и "Идворски" по свом родном месту. - Своје прво зарађено богатство од калемова дели на 3 дела и 2/3 шаље у Србију, а 1/3 у Црну Гору.  - Заложио је сву своју имовину вредну 100 милиона $ за Краљевину Србију у Првом светском рату. Рекао је: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја.”    - Организовао је у свом трошку регрутацију српских добровољаца из Америке и Канаде који су се придруживали српској војсци на Солунском фронту.  - Активно је помагао деци којој је набављао лекове и одећу, као и налазио домове за ратну сирочад.  - Народном музеју поклонио двоцифрен број највреднијих слика које се данас на

  Да наданшњи дан, 1973. године, умрла је српска хероина Милунка Савић, најодликованија жена у историји ратовања! "У три рата била сам бомбаш. Била сам увек тамо где је трабало уништити непријатељску осматрачницу, разорити митраљеско гнездо, ухватити "живи језик". Ја сам то некако лако радила. У рату је најважније да изненадиш непријатеља. Ако ти постигнеш, онда си свршио посао. Мени је највише помагало то што сам имала урођени осећај да бацим бомбу тамо где сам наумила, и то далеко. Сви су се томе чудили. А ја, у ствари, нисам ни учила како се баца бомба. Са собом сам увек носила четири српске бомбе, Васићеве. Она најбоље лежи у руци, четвртаста је, и где је бациш, ту се укопа у месту и експлодира. На солунском фронту намучила сам се са француском бомбом. Она је јајаста, па где је бациш, ту не експлодира, већ се откотрља лево или десно." Овако је описана једна акције Милунке Савић: Бојиште ври. Кључа. Војници као да су добили крила, гоне непријатеља који бежи преко

 "Гвоздене чиче" - На фотографији су приказани носиоци ордена Карађорђеве звезде са мачевима Балканских и Првог светско рата. У средини (стоји) је Будимир Давидовић - ветеран рањаван преко 70 пута и носилац чак две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. Почетком 1918. године јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб - Обла Чука, Кравице - Западни Ветерник био рањен са седамнаест убода у борби прса у прса. У току борбе на њега је бачена ручна бомба због које му је ампутирана десна рука и у болници је извађено из његовог тела седамдесет четири парчета од бомбе. 🇷🇸💪 Сви су из Драгачева. Стоје с лева на десно: Радомир Станојевић из Горње Краварице, Будимир Давидовић из Горачића и Живан Димитријевић из Тијања. Седе с лева на десно: Крстомир Сретеновић из Ртију, Милутин Раковић из Горачића и Војислав Кузмановић из Котраже.