Stefan Tvrtko Kotromanić

 

На Митровдан 1377 године, крунисан је за краља Стефан Твртко Котроманић у манастиру Милешева, над моштима Св. Саве. Титула је гласила: „Краљ Срблнємь и Боснě и Поморих и Западнимь Странамь“.

Крунисање није извршено у Жичи, по старој традицији Немањића, по свој прилици зато, што се она није налазила у Твртковој власти, али је Милешева, са гробом Св. Саве, чији је култ међу Србима био већ знатно развијен, и као задужбина Немањића изабрано намерно да се нагласи то везивање за старо наслеђе.

Од тада, он се, по обичају српских владара, назива Стефан Твртко; на свој двор доводи посебног логофета из Рашке и са њим српске краљевске обичаје; од Дубровчана прима 2.000 перпера светодимитарског дохотка који су они до тада плаћали српским владарима.

Краљ Твртко - босански, хрватски или српски краљ?

Твртко је по мајци унук краља Драгутина, и то томе директан потомак Немањића. У оно време кнез Лазар није имао ништа против Тврткове намере да се прогласи краљем и наследником Немањиним.

Стога је Твртко, у лето 1377. године, прогласио своју државу краљевином и крунисао се у Милешеву, на гробу Светога Саве, за краља српског и босанског. Испред свог имена додао је име Стефан, те се потписивао као Стефан Твртко.

Твртко је у то време помишљао да заиста обнови немањићку државу. Он је удесио свој двор по узору на српске државе и доводио искључиво српске чиновнике.

Посебно је важна његова тежња и акција да се утврди у српском приморју, да подигне и направи себи флоту. У правцу тих акција Твртко је подигао на улазу у Боку Которску важно трговачко и стратешко место Нови.

Са кнезом Лазарем је имао склопљен политички и државни савез, а територију своје државе ширио је на рачун Угарске искористивши тамошње пољуљано политичко стање.

Изненадна смрт прекинула је рад на остварењу његових планова који су заједни са њим за векове сахрањени.

Данас, као и многе друге српске великане, краља Твртка својатају наше комшије, док ми, као и у већини случајева, немо посматрамо фалсификовање славне српске историје.