Marko Markovic BLOG

  На данашњи дан 1935.г. је Велике народна скупштина у Крагујевцу изгласала Сретењски Устав. Сретењски Устав је био на снази само  55 дана. Укинут је под притиском свих великих сила тог времена Аустрије, Турске, Русије, Британије и Француске јер су га сматрали претњом по сопоствене интересе и опасном искром слободе која је морала бити угашена. Очигледно умирање Османског царства је било доминантно питање великих сила 19. и почетка 20.века. Звали су га Источно питање . Сви су знали да умире, али су, свако из својих интереса, хтели да конотролишу начин на који ће нестати и како ће се поделити међу силама. Аустрија и Русија, које су се директно граничиле са Османским царством су хтеле да га поделе међу собом. Имале су током времена и више тајних, али неискрених, договора о подели територија међу собом. То су хтеле да спрече Британије и Француска јер су у јачању Аустрије и Русије виделе претњу по себе. Због тога су и до последњег дана подржавале опстанак Османског царства. Сло...

 Пожртвовање српског војника - При јуришу на аустријске ровове наши војници, пошто су им се били приближили на 20-30 корака, почеше убацивати бобме у ровове и, створивши панику код Аустријанаца, наши почеше да ускачу у ровове. Један наш војник беше упалио бомбу и таман да је баци у ров виде да су наши војници већ ускочили у њега. И испред и позади њега било је наших војника и, видећи да ће бомба, ако је баци, побити наше, он хитро спусти бомбу на земљу и леже на њу. Бомба експлодира и овог јунака разнесе свега у комада, али не повреди ни једнога од наших војника. Он је дао живот како би спасао животе другова који су били око њега. Див јунаци који не признаше капитулацију оставише нам у аманет пример чојства и јунаштва и вечни завет да отаџбину бранимо сложно сви као један. И ја сам један од тих људи који је био у некој чудној вези са тим ратницима. Осетио сам исто што су осећали певајући заједничку песму "Тамо далеко" пред сваки јуриш. Ми преживели, посвећујемо ове приче пото...

  У ноћи између 29/30.јуна 1913. Бугари су дрско напали Србију чиме су започели  Брегалничку битку и  Други балкански рат. Српско оружје и српска храброст надмоћно су однели победу. Слава јунацима из 1913. Али сада Вам доносим једну причу уочи Првог балканског рата. Овако је Воја Танкосић преговарао са Арбанасима: Да преговори са Албанцима кроз векове нису страни Србима, сведочи анегдота о Војиславу Танкосићу, српском војсковођи, који је на најлукавији начин однео победу у преговорима са најмоћнијим Албанцем тог времена. У преговорима 1911. Воја Танкосић однео је недвосмислену победу, па се поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да се Албанци не мешају у сукобе и додатно отежавају борбу нашим јединицама. С тога је Српска влада послала своје најистакнутије официре да преговарају о уздржаности Албанаца пр...

 "Са својих 15 ратних одликовања, овај човек са слике је један од најодликованијих српских војника у историји и најодликованији јунак и витез легендарног „гвозденог пука“ (Другог пешадијског пука „Књаз Михајло“ Моравске дивизије) коме је лично главнокомандујући српске војске краљ Александар Карађорђевић, у присуству војводе Живојина Мишића, са својих груди скинуо и предао Карађорђеву звезду са мачевима. Његово име је Благоје Крушић из Дабиновца код Куршумлије. Благоја су мучки убили припадници комунистичке тајне полиције ОЗН-е, на челу са аустроугарским капларом Јосипом Брозом Титом из Кумровца, 1944. године, тако да његови земни остаци ни дан данас нису пронађени. Благоје Крушић, један је од рекордера по броју добијених одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Учесник је свих битака српске војске у оба Балканска, и Првом светском рату. Благоје потиче из Старе Херцеговине, где се родио у селу Приградини, у племену Бањани код Никшића 1880. године. Када је Краљевина Срби...

  Успенски пост води порекло још из древних хришћанских времена. У беседи Лава Великог, изговореној око 450. године, јасно се указује на Успенски пост. Тамо се каже: „Црквени постови у току године распоређени су тако што је за сваки прописано посебно правило уздржања. Пролеће има прољећни пост у току Четрдесетнице, лето – летњи пост по Педесетници (Петровски пост), јесен – јесењи пост у седмом месецу (успенски пост), а зима – зимски пост (Божићни). Свети Симеон Солунски пише да је „…пост у току августа (Успенски) уведен у част Матере Слова Божијег, Која је, сазнавши  унапред за Своје упокојење, а будући да се увек за нас подвизивала и постила, иако као света и непорочна није имала потребе за постом, почела нарочито усрдно да се моли, припремајући се за прелазак из овог у будући живот у сусрет са Својим Сином, а нашим и њеним Богом Исусом Христом. Зато  смо и ми дужни да постимо Упсенски или Великогоспојински пост, Њу подржавајући и Њено житије, и молећи Је да се неуморно ...