Сретење
На данашњи дан 1935.г. је Велике народна скупштина у Крагујевцу изгласала Сретењски Устав.
Сретењски Устав је био на снази само 55 дана. Укинут је под притиском свих великих сила тог времена Аустрије, Турске, Русије, Британије и Француске јер су га сматрали претњом по сопоствене интересе и опасном искром слободе која је морала бити угашена.
Очигледно умирање Османског царства је било доминантно питање великих сила 19. и почетка 20.века. Звали су га Источно питање. Сви су знали да умире, али су, свако из својих интереса, хтели да конотролишу начин на који ће нестати и како ће се поделити међу силама.
Аустрија и Русија, које су се директно граничиле са Османским царством су хтеле да га поделе међу собом. Имале су током времена и више тајних, али неискрених, договора о подели територија међу собом. То су хтеле да спрече Британије и Француска јер су у јачању Аустрије и Русије виделе претњу по себе. Због тога су и до последњег дана подржавале опстанак Османског царства.
Словенски народ, пре свих Српски народ, поробљен од стране Османског царства и Аустрије (касније Аустро-угарске) је хтео своју државу. То је била претња за интересе свих великих сила тог времена и свака је покушавала да тактичом, али суштински лажном, подршком борби Српског народа за слободу у ствари оствари своје интересе.
Претња по Аустрију је била највећа и директна: велики део Српског народа је живео унутар граница Аустрије и јака Србија је увек била претња по Аустрију јер би матица могла да привуче и те територије. БИо је претња и због тога што су у оквиру Аустријског царства живели и Чеси и Словаци и други Словени који су желели ослобођење.
Источно питање се у шаховксој партији великих сила тог времена решавало скоро 200 година и коначно је решено Првим светским ратом и коначним распадом и Османског и Аустро-угарског царства.
Устав је био један од намодернијих и најслободарскијих устава тог времена. Писао га је Димитрије Давидовић. У њему је и чувени члан 118. који забрањује робство. За нас је важан и зато што је први пут поделио власт на законодавну, извршну и судску. И управо тај део су покуашавале да нагризу све власти и да их све споје у једну: партијску. Ова садашња је најдаље отишла у томе и заиста направила партијску државу. Ваља нам је вратити у руке јединог суверена: народа.
Желим нам свима сретан данашњи дан. Оно што је најлепше у њему је очигледна чињеница да су нам деца достојна наших предака. Слобода је најважнија и најскупља реч у српском језику.

Коментари
Постави коментар