Oslobodjenje Metohije
Након три дана очајног отпора турска војска је затражила милост, а војсци Јанка Вукотића испред Пећке патријаршије, приређена је свечаност и величанствен дочек.
Одмах потом потписан је уговор о предаји града, изабрана је нова управа и војска је кренула према Високим Дечанима.
Турске снаге у Метохији су се крајем октобра 1912. ужурбано повлачиле преко Призрена и Дебра ка Охриду и Битољу.
У Ђаковици се налазио само један батаљон регуларних трупа од око 500 војника с једном брдском батеријом.
Командант црногорског Источног одреда јавио је краљу Николи I Петровићу да се мора задржати у Пећи још неколико дана, док успостави ред, разоружа муслиманско, а наоружа српско становништво, јер је сматрао да су:
- "… Пећка нахија, Патријаршија и Дечани глава Старе Србије, а то је у наше руке”.
Први контакт са српском војском Источни одред је успоставио на дан уласка у Пећ. Тога дана, наиме, командант одреда је добио писмо поручника Алексе Жујовића, који је као командир једне коњичке извиднице Ибарске војске, стигао до манастира Девича у Дреници.
Поручник Жујовић је извештавао о већ постигнутим успесима и даљим намерама српске војске и тражио слична обавештења о црногорској војсци. Истога дана је командант Источног одреда телеграмом јавио команданту Ибарске војске у Митровици да је са војском ушао у Пећ.
На косама источно од Ђаковице делови Дринске дивизије такође су били ступили у борбу с непријатељем. Ослобођењем Ђаковице и сусретом са српским трупама завршено је ослобођење Метохије.
Ослободили су,
Ослободићемо!
Коментари
Постави коментар