Marko Markovic BLOG

 На данашњи дан, 1941. године, одреди ЈВуО, под командом потпуковника Веселина Мисите ослободиле су Лозницу. Био је то први ослобођени град од нациста у Европи.  У јуришу јуначки гине и потпуковник Мисита.  Постхумно је унапређен у чин пуковника и одликован Карађорђевом звездом. А сада вам доносим мало опширнију причу о овом догађају👇 Први ослобођени град у Европи у време Другог светског рата је Лозница. Лозница је ослобођена на данашњи дан 1941. године. Зашто кажемо да је то баш Лозница, а не рецимо Пљевља из 14. јула 1941. године или неке вароши по Херцеговини Светог Саве из јуна 1941. године? Зато што је у Лозници, одмах након ослобођења, успостављена званична легална државна власт Краљевине Југославије, а не неко "револуционарно веће" или било какво слично тело привременог карактера. У Лозници имамо поптпуно ослобођење и враћање предратних власти. На жалост, данас нећете видети државне манифестације поводом ослобођења Лознице или присуство највишег државног врха или било

  На данашњи дан, 1995. године, почело је НАТО бомбардовање Републике Српске. У бомбардовању је убијено више од 100 недужних цивила. На положаје ВРС НАТО авијација бацила је 1.026 бомби, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона. НАТО злочинци су у акцији, под називом "Намерна сила", користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да "она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто". За бомбардовање Пала, Јахорине, Хаџића, Вогошће, Илијаша и Братунца, који су била под контролом ВРС, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, а од његових последица умрло је највише бивших становника Општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца. На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 умрлих, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, дана

  Страшна тајна о српском официру - између стадиона Звезде и Партизана На око 200 метара од наша два највећа стадиона налази се оно што би требало да се налази у свим српским уџбеницима историје. Али, док се та прича не нађе тамо, ево је овде. А та прича је пред вама јер.. кад неко чува леђа Гвозденом пуку, вредан је хвале. Али, и не само због тога. О, никако само због тога. Важна је. Почиње у Неготину. Наизглед мало место, али овом народу је подарио тај град и многе великане, попут Стевана Стојановића Мокрањца. Уосталом, Хајдук Вељка је, бранећи Неготин, живот дао. Ма, многе познате личности можемо везати за тај град. Чак и неке спортисте. Рецимо... Репрезентативни голман Предраг Рајковић тамо је рођен, а део каријере провео је на "Маракани". Ту, у близини Звездиног стадиона, а малтене на пола пута од Партизановог налази се Улица пуковника Бацића. И то је све што постоји у мапама београдским о њој. Просто, "Улица пуковника Бацића". Да питате многе пролазнике

 На данашњи дан, 1848. године, рођен је један од највећих србских Војвода — Павле Јуришић Штурм: од оца Отона Штурма, Лужичког Србина, управника ловишта цара Вилхелма I и мајке Хермине. Крштено име му је било Паул Штурм. Војно образовање је стекао на Војној академији у Вроцлаву (Шлеска) и Ратној академији у Насију (Француска). По завршеној војној школи, као официр Пруске са чином водника, дочекао је Француско-пруски рат (1870 — 1871). Непосредно пред почетак рата добио је чин потпоручника, у који је унапређен 15. јула 1870. године. Био је ратни друг из француко-пруског рата са фелдмаршалом Макензеном. У Србију је дошао пре српско-турских ратова да предаје на српској војној академији. Први пут се оженио 1881. године, Савком кћерком Стевана Пироћанца, среског начелника и променио име Паул у Павле, а презиме Штурм у Јуришић (нем. Sturm значи Јуриш). Прва супруга му се разболела од туберкулозе и преминула три године касније. Презиме Штурм је задржао као надимак. Као крсну славу узео је Све

 Пожртвовање српског војника - При јуришу на аустријске ровове наши војници, пошто су им се били приближили на 20-30 корака, почеше убацивати бобме у ровове и, створивши панику код Аустријанаца, наши почеше да ускачу у ровове. Један наш војник беше упалио бомбу и таман да је баци у ров виде да су наши војници већ ускочили у њега. И испред и позади њега било је наших војника и, видећи да ће бомба, ако је баци, побити наше, он хитро спусти бомбу на земљу и леже на њу. Бомба експлодира и овог јунака разнесе свега у комада, али не повреди ни једнога од наших војника. Он је дао живот како би спасао животе другова који су били око њега. Див јунаци који не признаше капитулацију оставише нам у аманет пример чојства и јунаштва и вечни завет да отаџбину бранимо сложно сви као један. И ја сам један од тих људи који је био у некој чудној вези са тим ратницима. Осетио сам исто што су осећали певајући заједничку песму "Тамо далеко" пред сваки јуриш. Ми преживели, посвећујемо ове приче пото

Ivankovačka bitka je jedna od prelomnih tačaka Prvog srpskog ustanka i predstavlja prvu pobedu Karađorđevih ustanika nad zvaničnom vojskom Osmanskog carstva. Po gregorijanskom kalendaru bitka se vodila od 18. do 20. avgusta 1805. godine. VREME PRED BITKU Saznavši da se Hafiz paša s velikom vojskom sprema na Srbiju, ustanici su prvi udarili i do 31. jula oslobodili Karanovac (Kraljevo) i Užice. Time su Turci bili proterani iz svih sela i gradova Beogradskog pašaluka, osim Beograda, Šapca i Sokola. Da bi ugušila ustanak, Porta (vlada Osmanskog carstva) je krajem jula uputila iz Niša u pašaluk Hafis-pašu sa oko 15.000 vojnika koji su se, da bi izbili na Beograd, okupili na Vezirovom brdu kod Ćuprije. Ustanici su očekivali napad na ovom pravcu i prikupili su se u dve grupe. Karađorđe je sa prvom grupom od 4.000-5000 ustanika bio je na brdu Gilj, na levoj obali Velike Morave. Sa tog položaja mogao je da brani glavni pravac turskog nastupanja Ćuprija—Jagodina—Batočina—Grocka—Beograd. Drug

  Volter Bogdanić, trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, jedan od najboljih istraživačkih novinara u SAD i celom anglosaksonskom svetu, svojevremeno je izjavio da mu je „srpsko poreklo važnije od svih nagrada u životu“. Bogdanić je profesor na Katedri za novinarstvo na Univerzitetu Kolumbija i jedan od urednika istraživačke rubrike u „Njujork Tajmsu“. Prvu Pulicerovu nagradu osvaja 1988. godine za seriju članaka u „Vol strit žurnalu“ za istraživanje o ilegalnim medicinskim laboratorijama u SAD. Drugog Pulicera dobija kao novinar „Njujork Tajmsa“, 2005. godine, za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj železnici, a trećeg osvaja tri godine kasnije za tekst o otrovnim kineskim lekovima na američkom tržištu. Ipak, priču o manipulaciji duvanskih industrija koje stvaraju zavisnost kod pušača, smatra najznačajnijom u svojoj karijeri. Kasnije su ga dve duvanske kompanije tužile, tražeći da plati deset milijardi dolara odštete za klevetu. Ovo je najskuplja tužba u istoriji podignuta pr

  У ноћи између 29/30.јуна 1913. Бугари су дрско напали Србију чиме су започели  Брегалничку битку и  Други балкански рат. Српско оружје и српска храброст надмоћно су однели победу. Слава јунацима из 1913. Али сада Вам доносим једну причу уочи Првог балканског рата. Овако је Воја Танкосић преговарао са Арбанасима: Да преговори са Албанцима кроз векове нису страни Србима, сведочи анегдота о Војиславу Танкосићу, српском војсковођи, који је на најлукавији начин однео победу у преговорима са најмоћнијим Албанцем тог времена. У преговорима 1911. Воја Танкосић однео је недвосмислену победу, па се поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да се Албанци не мешају у сукобе и додатно отежавају борбу нашим јединицама. С тога је Српска влада послала своје најистакнутије официре да преговарају о уздржаности Албанаца приликом рата Ср

 "Са својих 15 ратних одликовања, овај човек са слике је један од најодликованијих српских војника у историји и најодликованији јунак и витез легендарног „гвозденог пука“ (Другог пешадијског пука „Књаз Михајло“ Моравске дивизије) коме је лично главнокомандујући српске војске краљ Александар Карађорђевић, у присуству војводе Живојина Мишића, са својих груди скинуо и предао Карађорђеву звезду са мачевима. Његово име је Благоје Крушић из Дабиновца код Куршумлије. Благоја су мучки убили припадници комунистичке тајне полиције ОЗН-е, на челу са аустроугарским капларом Јосипом Брозом Титом из Кумровца, 1944. године, тако да његови земни остаци ни дан данас нису пронађени. Благоје Крушић, један је од рекордера по броју добијених одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Учесник је свих битака српске војске у оба Балканска, и Првом светском рату. Благоје потиче из Старе Херцеговине, где се родио у селу Приградини, у племену Бањани код Никшића 1880. године. Када је Краљевина Срби

 14. Јула 2019. Новак Ðоковић је победио Роџера Федерера у епском финалу Вимблдона у пет сетова! 🇨🇭 Финале је ушло у књиге историје као један од највећих тениских мечева икада. Епски тренутак је био када је резултат гласио 40-15 у корист Роџера Федерера, а коначног другопласираног на само поен од титуле шампиона, на свој сервис. 🎾 Слика самоувереног Федереровог навијача који подиже прст – што сугерише да Федерер треба да освоји само један поен да би освојио титулу била је вирална на интернету. Како се испоставило, Новак Ðоковић је направио епски повратак када му нико није дао шансу, да освоји своју пету титулу шампиона Вимблдона – победу која се памти вековима. Новак је ментална машина! Такође финални меч је био најдужи у историји Вимблдона и трајао је 4 сата и 57 минута. Сада Новак јури своју 8. титулу на Вимблдону (рекорд држи Федерер са 8 титула) , рекордни 24. Гранд Слам и повратак на 1. место АТП листе

 17. jul 1972. – Okružni sud u Beogradu osudio profesora Mihaila Đurića na dve godine strogog zatvora zbog kritike ustavnih promena i stava da se njima ,menja karakter državne zajednice, uspostavljaju samostalne, nezavisne i međusobno suprotstavljene nacionalne države“ i ugrožavaju „najdublji životni interesi“ srpskog naroda, što je okarakterisano kao „neprijateljska propaganda“ (Vrhovni sud Srbije kasnije mu umanjio kaznu). Presuda je postala pravosnažna u januaru 1973. godine. Уз професора су тада стали само 7 професора и асистента , између којих и Коштуница и Коста Чавошки...

 Перун је србски ( и словенски) Бог неба и грома, али и покровитељ владара.  Вероватно је био врховни бог свих Срба (и словена). Перунов дан је 20. јул (жетвар).  Перуну је била посвећена биљка перуника (богиша), али и храст. Древни Срби су веровали да ће Перун својим громом усмртити свакога ко прекрши дату реч или лаже на сведочењу и зато се он користио у свим озбиљним заклетвама и владари при склапању мира.  Перунове способности и прослављање су код хришћана замењене са светим Илијом. Ненад Гајић у делу Словенска Митологија сматра да је Перун толико заступљен код Словена да се погрешно сматра за врховног Бога.  Како Ненад Гајић пише Сварог је врховни Бог а Перун је његов син што се може видети како се за Перуна често каже и Сварожић, син Сварогов. Перунови задаци су најодговорнији и он ужива највеће поверење тако да се спомиње и да Перун окреће Сварогов точак звезданог неба или Коло Сварогово. Коло Сварогово је по старим веровањима свемир који се врти око Поларне звезде која је у њег

 Пре пар дана, свој 73. рођендан, прославио је Пјер Анри Бинел, бивши фанцуски обавештајни официр, својевремено осуђен на казну од пет година затвора због „издаје”. Као представник Француске при НАТО пакту је 1998. године украо планове НАТО о бомбардовању Србије и Црне Горе и изнео их из војног објекта НАТО у Бриселу.  Са ташном пуном планова је изашао на излаз за одношење смећа у својој згради. Затим је трчао што је брже могао кроз огромни парк док није стигао до ограде југословенске амбасаде. Каже да му је то био најдужи пут у животу. Није се скинуо са звонаамбасаде док му нису отворили.  Кад је ушао у двориште амбасаде, а капија се закључала, како каже, то му је био најсрећнији тренутак у животу.  Све планове је предао амбасади.  Планови су пренети у Београд кроз дипломатску пошту.  Због крађе планова бомбардовање СРЈ је одложеноза 6 месеци, а Бинел је осуђен на 5 година затвора и одузет му је чин. Због подршке Србима остао је без чина и признања Легије части.  Изјавио је да је то у

 Битка код Велбужда (данашњег Ћустендила на самом западу Бугарске), која се одиграла на данашњи дан, 28. јула 1330. године, је по нашем мишљењу највећа српска војничка победа у историји. Имали смо ми сјајне победе као рецимо победа српског кнеза Властимира, оснивача династије Властимировића, над Бугарима кана Персијама 851. године или победа у бици код Бара, која се одиграла 7. октобра 1042. године између српских одреда кнежевине Дукље, предвођених кнезом Стефаном Војиславом, оснивачем српске династије Војисављевића, и моћне ромејске војске, предвођене драчким стратегом Михајлом или победа у Банатском устанку 1594. године (код Петровграда-Зрењанина, Бечеја, Титела, Панчева и Липова) или победа Карађорђевих устаника над надмоћном турском војском попут оних на Мишару, Делиграду, Иванковцу, Штубику, Малајнци или Милошевих устаника на Љубићу или Дубљу, а да не помињемо велике победе српске војске у 20. веку код Куманова, Битоља, Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану, пробоју Солунског ф

  31.07.1648. погинуо је Вук Мандушић - најславнији јунак српске ускочке епике. Рођен је 1610. године у залеђу Шибеника, био је ускочки војвода тј. "харамбаша".  Са својим четама "ускакао" је из млетачке Далмације дубоко у Турску где је пљачкао и убијао османлије. Уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији народни јунак ускочке епохе.   "Као војник је неустрашив, а као саборац и вођа, несебичан и ненаметљив. Саборци дишу за њега, у стопу га прате и слушају"- речи су млетачког провидура за Далмацију Леонарда Фоскола. Погинуо је херојски 1648. године када је поставио заседу турској војсци код Зечевске куле под вођством Хусеин Бега. Заједно са харамбашама Миљанићем, Медаковићем, Митровићем и Смиљанићем напао је вишеструко бројнијег непријатеља. Турска бројност их је надвладала, али се Вук борио до краја. Чак и након што му је одсечена десна рука убио је још четири турчина пре но што је заробљен. Стравично је мучен, након чега му је одсечена глава и с

 Владо Шипчић - последњи краљев војник у отаџбини! На данашњи дан, 1957, код Бијелог Поља у Црној Гори, дошло је до покушаја хапшења Владимира Шипчића, када је он извршио "самоубиство" да не би жив пао у руке комуниста. Владо Шипчић је за време Другог светског рата био јунак који је војевао на четверомеђи Рашке, Босне, Црне Горе и Херцеговине као припадник Фочанске бригаде ЈВуО где је добио и официрски чин.  Бранио је наш народ од усташа. После рата постао је одметник који се борио против Брозовог режима, а од његове борбе је створен мит. Владова породица је трпела невероватне притиске и понижења од удбашких агената. Шипчићеву четничку групу су ликвидирале јединице државне безбедности ФНРЈ у јулу 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова. Владо Шипчић је по једној верзији убијен у сукобу на планини, а по другој на железничкој станици 29. јула 1957. са својом вереницом Аном Војиновић, са којом је наводно покушавао да побегне у Француску. Званична смрт никад ниј

 Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце Прича је ово коју не зна много људи. А стара је тачно 82 године и пред вама је не због јубилеја. Већ због... срца. Она почиње у Ливањском пољу.  Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили ово? "Чудно".  Добро, да пробамо онда овако. Рецимо, мени је бака рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, "Јама", чувени ИГК написао баш због злочина који се десио на Огњену Марију 1941. На просторима Ливањског поља усташе су само у 1941. убиле преко 1.500 Срба. Махом жена, деце и старих. Али, нису то била стрељања.  О, напротив.  У јаму Равни Долац, дубоку 46 метара, бацили су 218 живих људи.  А онда по њима бацали велико камење и стење, јер су се крици, неким

  „Ви идите, ја остајем“ Обилазећи оно мало Срба који су остали у пећком крају, митрополит Амфилохије дознаје од Италијана да је у Белом Пољу, већ потпуно напуштеном селу, остао један Србин. Тај човек се звао Милош Ћирковић!  Тада је имао 38 година и пре рата је био шумар.Амфилохије шаље свештеника Радомира Никчевића да види ко је тај човек и да га наговори да пређе у Патријаршију, на сигурно.  Отац Радомир затиче Милоша у својој кући. Иако га је наговорао да се извуче из Белог Поља, схватио је да пред њим стоји човек који је био пун националног поноса и пркоса, а када га је последњи пут замолио да пође за њим пут Патријаршије добио је готово заповедни одговор:  „Ви идите, ја остајем“‼️  Нестао је 20. јула 1999. године бранећи своје село од УЧК-а, а његово тело никада није нађено.

 Кад држава Србија слави сопствену пропаст и уништење српског народа и Српске православне цркве, на дан Светог пророка Илије, у манастиру Светог Прохора Пчињског, лета Господњег 2023. Нема тог дна ког авнојевска Република Србија неће дотаћи! Ми смо једина држава на свету која слави одвајање своје територије за коју је безмало милион Срба дало своје животе у прошлом веку—од Куманова, Битоља, Брегалнице, Кајмакчалана, пробоја Солунског фронта. Косово јесте света српска земља, али у ослобађању територија Косова и Метохије 1912. године, па на даље, није погинуло стотине хиљада српских војника. Они су изгинули одлобађајући и бранећи Куманово, царску престоницу Скопље, Прилеп бијели Краљевића Марка, Охрид постојбину династије Бранковића, Лесново деспота Оливера итд. Ми смо једини народ који слави свој потпуни нестанак на територији која је била епицентар и колевка српског народа. У Северној Македонији, колевци српског народа, на територији на којој од кад постоји записано српско име, постоји

  Na današnji dan 1928. godine u Somboru, u Kraljevini SHS, rođen je Bogdan Maglić. Završio je studije fizike u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu u Liverpulu, doktorirao je na čuvenom MIT - u. Otkrio je subatomsku česticu omega pi mezon i dao joj ime S čestica - po Somboru, svom rodnom gradu. Patentirao je aneutronsku nuklearnu energiju (proces fuzije bez radioaktivnosti). Izumeo je stohiometrijski tele-analizator, uređaj koji utvrđuje hemijski sastav materije bez kontakta sa materijom. Bio je vlasnik kompanije CALSEC (California Science and Engineering Company), u kojoj je sa međunarodnim timom naučnika pripremao patentirani proizvod za detekciju eksploziva, pod nazivom Digital Dog Nose za komercijalnu upotrebu. Radio je na novim principima i metodama za rano otkrivanje maligniteta kod ljudi određivanjem hemijskog sastava tkiva bez biopsije metodom nazvanim - neutronska dijagnostika. Bio je rukovodilac u NASA Centru za vasionsku tehnologiju u Novom Meksiku, stalni vodeći istraž