Proslava Ilindana


 Кад држава Србија слави сопствену пропаст и уништење српског народа и Српске православне цркве, на дан Светог пророка Илије, у манастиру Светог Прохора Пчињског, лета Господњег 2023.


Нема тог дна ког авнојевска Република Србија неће дотаћи!


Ми смо једина држава на свету која слави одвајање своје територије за коју је безмало милион Срба дало своје животе у прошлом веку—од Куманова, Битоља, Брегалнице, Кајмакчалана, пробоја Солунског фронта. Косово јесте света српска земља, али у ослобађању територија Косова и Метохије 1912. године, па на даље, није погинуло стотине хиљада српских војника. Они су изгинули одлобађајући и бранећи Куманово, царску престоницу Скопље, Прилеп бијели Краљевића Марка, Охрид постојбину династије Бранковића, Лесново деспота Оливера итд.


Ми смо једини народ који слави свој потпуни нестанак на територији која је била епицентар и колевка српског народа. У Северној Македонији, колевци српског народа, на територији на којој од кад постоји записано српско име, постоји већинско присуство српског народа, данас практично више нема Срба. Од 35.939 Срба на прошлом попису (или 1,78% од укупног становништва) данас нас има само 24.759 или 1,3%... Како назвати ову појаву у земљи на којој где год лопату да забодете пронаћићете нешто што су градили српски краљеви или цареви, српски новац, путеве, српску царску престоницу Скопље, Прилеп Краљевића Марка, Лесново, Осогово, Матејче, Нагоричане, Свети Наум, Кајмакчалан, Битољ, Зебрњак итд. нема више народа који је ту био већина, градио све те светиње и оставио кости како би истерао Турке, Бугаре и Швабе?

Ми немамо праву реч за то.


Ми смо једина Црква и народ од кад је света који су се без икаквог проблема добровољно одрекли преко 800 српских светиња на територији данашње Северне Македоније и једној Титовој расколничкој дружини доделили аутокефалност. И то упркос томе што су Титови комунисти убили патријарха српског Викентија 1958. године због питања аутокефалности тзв. Македонске цркве. Све је то заборављено и у до сада не забележеном "дипломатском маневру" призната је аутокефалност како би предупредили ту отимачину од ЦИА патријаршије у Турској јер је ваљда боље да се ми сами одрекнемо својих светиња, него да нам их отму глобалисти из Цариградске патријаршије, као што су то учинили у Украјини.


Зашто су се данас, на дан Светог Илије, баш у Светом манастиру Прохора Пчињског код Врања, окупили државни руководиоци Титових Република Србије и Северне Македоније?


Па просто зато што су дана 2. августа 1944. године, у манастиру Свети Прохор Пчињски Титови комунисти одржали злочиначко заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније (АСНОМ) на ком одлучили да Србима отму јужну Србију и Повардарје, да од Срба измисле македонску нацију, да Србима промене презимена са -ић, на -ски, -ов, ев, и да од српског језика (призренско-тимочког дијалекта) измисле македонски језик. 


Ово комунистчко заседање једне тоталитарне партије се у Републици Северној Македонији данас слави као некакав "Дан државности", а видимо да се од данас садомазохстички прославља и у Титовој Републици Србији!

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Церска битка - 10 ствари које треба да знате о њој

Слика
 Церска битка - десет ствари које треба да знате о њој. 1) У питању је уводна битка Првог светског рата 2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре свој циљ. Срби су мислили да ће главни удар доћи са севера. Али, мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије заправо је на граничним ободима имала само истурене делове, док је главнина, некако централно, чекала. Да би реаговала тамо где напад почне. 3) Када је установљено да је главни удар преко Дрине, наређен је покрет из централних делова. Кључну улогу у том великом покрету, испоставило се касније, имале су две дивизије. То некима не значи много, јер нас у школама нису учили да је пук био основна јединица српске војске. Пук је представљао "екипу из краја", момке сличних година. А нису нас учили ни да четири пука чине дивизију. Зато сада, када знамо да су у дивизији по четири пука, а у сваком од њих по око 4.000 људи из истог краја, разумљиво може да звучи реченица: Гла
Прикажи све

Војвода Степина Пензија

Слика
 Када је војвода, Степа Степановић, 1. јануара 1920. године требао да прими своју прву пензију, поштара који је дошао да му уручи пензију, вратио је назад, са наређењем да се пензија смањи јер је превелика: "Враћај паре момче, хоће да упропасте државу", загрмео је војвода. Њему је, као србском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара. Велики је то био новац тада, за 1.000 динара могао је да се купи пар најбољих волова. Војвода је почео да прима пензију тек када су је преполовили. По пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку. Од државе је одбио кућу у Београду као и многе друге привилегије. Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у Великом рату,  Церску битку, постао тек други човек у Србији који је добио чин војводе. Заслужан је и за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. По одласку у пензију одбио је многе дворске балове и пријеме. Тра
Прикажи све

Mihajlo Pupin

Слика
  На данашњи дан 1854. године започет је живот као лекција национализма (родољубља) свим српским генрацијама које ће памтити Михајла Пупина. - Од своје имовине купио је више хиљада мираза и поклонио их сиромашним девојкама које га нису имале како би могле да се удају и оформе породицу. - Свог порекла не само да се није стидео већ се толико поносио да је уз пуно име додао и "Идворски" по свом родном месту. - Своје прво зарађено богатство од калемова дели на 3 дела и 2/3 шаље у Србију, а 1/3 у Црну Гору.  - Заложио је сву своју имовину вредну 100 милиона $ за Краљевину Србију у Првом светском рату. Рекао је: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја.”    - Организовао је у свом трошку регрутацију српских добровољаца из Америке и Канаде који су се придруживали српској војсци на Солунском фронту.  - Активно је помагао деци којој је набављао лекове и одећу, као и налазио домове за ратну сирочад.  - Народном музеју поклонио двоцифрен број највреднијих слика које се данас на
Прикажи све

MISTERIJA „PIERCE-ARROW SEDANA“ VOŽENOG BEZ MOTORA: GDE JE NESTAO TESLIN AUTO NA KOSMIČKU ENERGIJU?

Слика
  Grad Bafalo na severu države Njujork, jedne prolećne nedelje 1931. godine, bio je tihi svedok jednog neverovatnog događaja. Ekonomska depresija donekle je umrtvila poslovanje i proizvodnju, ali grad je usprkos tome vrveo od aktivnosti. Medu hiljadama vozila koja su se kretala gradskim putevima bio je jedan luksuzan automobil koji se zaustavio kraj ruba puta na raskrsnici sa semaforom. Slučajni prolaznik primetio je da se radi o novom Pierce-Arrow sedanu, s farovima koji su se stapali s gracioznim širokim lukovima prednjih blatobrana u jedinstvenom stilu Picrce-Arrow-a. Ovaj se elegantni  automobil izdvajao od drugih i po tome što tog svežeg dana nije bilo vidljive pare koja bi kuljala iz njegove izduvne cevi. Prolaznik je prišao vozaču i kroz otvoreni prozor prokomentarisao odsustvo izduvnih plinova. Vozač se čoveku zahvalio na komplimentu i dodao da je razlog taj što u automobilu ‘nema motora’. Ova tvrdnja nije tako šaljiva ili neozbiljna kakvom se može činiti. U njoj je bilo i nešt
Прикажи све

Gvozdene Čiče

Слика
 "Гвоздене чиче" - На фотографији су приказани носиоци ордена Карађорђеве звезде са мачевима Балканских и Првог светско рата. У средини (стоји) је Будимир Давидовић - ветеран рањаван преко 70 пута и носилац чак две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. Почетком 1918. године јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб - Обла Чука, Кравице - Западни Ветерник био рањен са седамнаест убода у борби прса у прса. У току борбе на њега је бачена ручна бомба због које му је ампутирана десна рука и у болници је извађено из његовог тела седамдесет четири парчета од бомбе. 🇷🇸💪 Сви су из Драгачева. Стоје с лева на десно: Радомир Станојевић из Горње Краварице, Будимир Давидовић из Горачића и Живан Димитријевић из Тијања. Седе с лева на десно: Крстомир Сретеновић из Ртију, Милутин Раковић из Горачића и Војислав Кузмановић из Котраже.
Прикажи све