Pavle Jurišić Šturm

 На данашњи дан, 1848. године, рођен је један од највећих србских Војвода — Павле Јуришић Штурм:

од оца Отона Штурма, Лужичког Србина, управника ловишта цара Вилхелма I и мајке Хермине. Крштено име му је било Паул Штурм.

Војно образовање је стекао на Војној академији у Вроцлаву (Шлеска) и Ратној академији у Насију (Француска).

По завршеној војној школи, као официр Пруске са чином водника, дочекао је Француско-пруски рат (1870 — 1871). Непосредно пред почетак рата добио је чин потпоручника,

у који је унапређен 15. јула 1870. године. Био је ратни друг из француко-пруског рата са фелдмаршалом Макензеном.

У Србију је дошао пре српско-турских ратова да предаје на српској војној академији. Први пут се оженио 1881. године, Савком кћерком Стевана Пироћанца, среског начелника и променио име Паул у Павле, а презиме Штурм у Јуришић (нем. Sturm значи Јуриш). Прва супруга му се разболела од туберкулозе и преминула три године касније. Презиме Штурм је задржао као надимак.

Као крсну славу узео је Светог Саву, мада један део породице Јуришић–Штурм слави Светог Јована. Они се везују за даљег рођака Павловог, Михаела фон Штурма (Михаило Јуришић) ожењеног Милевом (рођеном Токалић). Крајем 1880-тих, Штурм се оженио други пут, Јеленом,

из породице Миловановић из Новог Сада, кћерком богатих власника рудника. У овом браку није имао деце.

Павлов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је био добровољац српске војске. Павле је имао само једног сина коме је дао име Павле Јуришић млађи.

Млађи Павле је за време Првог светског рата био мајор у српској војсци, а после априлског слома 1941, придружио се Југословенској војсци у отаџбини пуковника Драже Михаиловића. Гестапо га је ухватио и стрељао. По причи очевидаца, понуђено му је било да буде ослобођен и да настави живот у кућном притвору, будући да је немачког порекла, али је Павле млађи то одбио говорећи да је српски официр.

Учесник је српско-турских ратова; српско-бугарског рата; оба Балканска рата, као и Првог светског рата.

Домаћа одликовања:

– Орден Карађорђеве звезде са мачевима 2, 3. и 4. реда

– Орден Карађорђеве звезде 4. реда

– Орден белог орла 2, 3, 4. и 5. реда

– Орден Милоша Великог 4. реда

– Орден Таковског крста са мачевима 4. реда

– Орден Таковског крста 2. и 3. реда

– Златна и Сребрна медаља за храброст

– Медаља за војничке врлине

– Златна медаља за ревносну службу у ратовима

– Споменица рата за ослобођење и независност 1876—1878.

– Споменице ратова: 1885, 1912-1913, 1914-1918.

– Албанска споменица

– Споменица гард

Инострана одликовања:

– Орден Светог Леополда 4. реда, Аустроугарска

– Витешки крст Франца Јосифа, Аустроугарска

– Орден Белгијске круне 1. реда, Белгија

– Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа 2. реда, Енглеска

– Орден Светог Спаситеља 3. реда, Грчка

– Орден Италијанске круне 1. реда, Италија

– Орденом Пауловниа цвећа велики крст, Јапан

– Орден Гвозденог крста 3. реда, Пруска

– Споменица рата 1870—1871, Пруска

– Орден Светог Ђорђа 4. реда, Русија

– Орден Светог Станислава са мачевима 3. реда, Русија

– Орден Свете Ане 1. реда, Русија

– Орден Османлије 3. реда, Турска

– Орден Меџедије 1. реда, Турска

– Орден Легије части 2. реда, Француска