Vuk Mandušić

 

31.07.1648. погинуо је Вук Мандушић - најславнији јунак српске ускочке епике.

Рођен је 1610. године у залеђу Шибеника, био је ускочки војвода тј. "харамбаша". 

Са својим четама "ускакао" је из млетачке Далмације дубоко у Турску где је пљачкао и убијао османлије.

Уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији народни јунак ускочке епохе.

 

"Као војник је неустрашив, а као саборац и вођа, несебичан и ненаметљив. Саборци дишу за њега, у стопу га прате и слушају"- речи су млетачког провидура за Далмацију Леонарда Фоскола.

Погинуо је херојски 1648. године када је поставио заседу турској војсци код Зечевске куле под вођством Хусеин Бега.

Заједно са харамбашама Миљанићем, Медаковићем, Митровићем и Смиљанићем напао је вишеструко бројнијег непријатеља.

Турска бројност их је надвладала, али се Вук борио до краја. Чак и након што му је одсечена десна рука убио је још четири турчина пре но што је заробљен.

Стравично је мучен, након чега му је одсечена глава и са осталима однесена Дервиш паши - пред његовом главом се паша поклонио.

Најтачније и најлепше је његов живот сумирао П.П.Његош у Горском Вијенцу:

  "А у руке Мандушића Вука, 

   биће свака пушка убојита!"

☦