Marko Markovic BLOG

  Grad Bafalo na severu države Njujork, jedne prolećne nedelje 1931. godine, bio je tihi svedok jednog neverovatnog događaja. Ekonomska depresija donekle je umrtvila poslovanje i proizvodnju, ali grad je usprkos tome vrveo od aktivnosti. Medu hiljadama vozila koja su se kretala gradskim putevima bio je jedan luksuzan automobil koji se zaustavio kraj ruba puta na raskrsnici sa semaforom. Slučajni prolaznik primetio je da se radi o novom Pierce-Arrow sedanu, s farovima koji su se stapali s gracioznim širokim lukovima prednjih blatobrana u jedinstvenom stilu Picrce-Arrow-a. Ovaj se elegantni  automobil izdvajao od drugih i po tome što tog svežeg dana nije bilo vidljive pare koja bi kuljala iz njegove izduvne cevi. Prolaznik je prišao vozaču i kroz otvoreni prozor prokomentarisao odsustvo izduvnih plinova. Vozač se čoveku zahvalio na komplimentu i dodao da je razlog taj što u automobilu ‘nema motora’. Ova tvrdnja nije tako šaljiva ili neozbiljna kakvom se može ...

 Данас је Велики Четвртак, дан када обележавамо Тајну вечеру Господа нашег и Спаса Исуса Христа, која се одржала на месту које су поседовали Срби. Срби и држава Србија су у средњем веку имали у свом власништву место на ком се одржала Тајна Христова вечера у Јерусалиму. Та кућа, у којој је наш Спаситељ одржао Тајну вечеру са својим Апостолима, је кућа Светог Јована Богослова у Јерусалиму и позната је још под називом "Сионска Горница". Њу је Свети Сава откупио од Сарацена (Арапа мухамеданаца који су окупирали Јерусалим) и платио је златом и сребром, које је добио од свог братанца српског краља Радослава. Сионска Горница, у којој је одржана Тајна вечера, налази се у Сиону, одмах поред старог града Јерусалима и том приликом је установљена Света Тајна причешћа тј. евхаристије која се упражњава на свакој Литургији. Из библијских текстова о установљењу Тајне вечере (Јов. 13,1-30; Мат. 26,17-20; Мар. 14,12-25; Лук. 22,7-30; I Кор. 11,24-25) видимо како Христос симболично објашњава св...

  BIG STORIES Stari telefon u beogradskoj  kafani Zora krije priču o herojima naše istorije Znate one momente kada su reči previše male da opišu trenutak i veličinu ljudi, pa samo uzdahnete, pomislite na taj podvig i naježite se zbog tog herojskog poteza? E, pa, ovim momcima može samo da se napravi duboki naklon. Piloti Foto: Noizz.rs Naime, 6. aprila 1941. godine, 102. eskadrila Šestog lovačkog puka avijacije Kraljevine Jugoslavije krenula je u odbranu Beograda iz beogradske kafane "Zora". Piloti su dobili naređenje da hitno dođu u glavni grad iz Mostara, jer je već bilo jasno da će krv, znoj i rat totalno obuzeti naše prostore. Istoričar avijacije Petar Nedeljković je sa nama podelio detalje ovog velikog događaja. - Piloti su patrolirali našom granicom, jer je stalno bilo povreda vazdušnog prostora od strane Italijana, ali im je naređeno da dođu u Beograd gde im je bila baza. Oni su otišli kućama kako bi pozdravili i, ispostaviće se za neke, poslednji put videli svoje porod...

 26. марта 1984. српски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. Био је српски и југословенски књижевник. Писао је поезију, приповетке и романе, а прославио се својим причама за децу и младе, често смештеним у време Другог светског рата у револуционарној Југославији, писаним са карактеристичним Ћопићевим хумором у виду подсмеха, сатире и ироније. У поруци коју је оставио своју супрузи пре него што је извршио самоубиство написао је: “Збогом лепи и страшни животе!” Пре него што је то учинио, Бранко је био у хотелу "Москва" где је богато частио конобаре, рекавши им: "Имам, верујте, велики разлог..." Ћопићева сатира, међутим, није била по вољи тадашњих власти. Његово дело „Јеретичка прича” било је повод за његов сукоб са званичном политиком, што је довело до изолације и прогонства у властитој земљи. иронично, оно што је Ћопићу донео највише болова у ж...

 На данашњи дан 1999. погинуо је мајор Зоран Радосављевић - небески Обилић! Зоран Радосављевић (1965-1999) је био мајор Војске Југославије обављајући дужност и пилота Ратног ваздухопловства ВЈ. Био је најмлађи пилот ловац. Херојски је погинуо трећег дана агресије на СР Југославију 1999. године, када је полетео са својим авионом, против вишeструко надмоћнијег непријатеља. По завршеној војној академији каријеру војног пилота започиње је у Београду 1986. године као пилот-ловац на авиону МиГ-21, а 1992. године бива унапређен у чин капетана 1. класе. Исте године Зоран завршава преобуку на авиону МиГ-29 и постаје један од најмлађих пилота у ескадрили Мигова 29. југословенског ратног ваздухопловства. Постхумно, на аеродрому Батајница сваке године додељује се награда која носи његово име најбољем одељењу. У време почетка НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 1999. Зоран је био у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили “Витезови” која је била смештена на војном аеродрому ...

 Није хтео са падне жив у руке шиптарима, Синђелић с крилима - командант Живота Ђурић! Командант Ђурић је први пилот настрадао од НАТО агресије1999. године. Погинуо је на данашњи дан после напада на камп за обуку терористичке тзв. ОВК. У тренутку погибије управљао је борбеним авионом типа Ј-22 “Орао”, евиденцијског броја 25104. Потпуковник је био командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле популарно зване “Тигрови”. Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, “класић”, који га је тада пратио на задатку, испричао је: “Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха” - рекао је Димовски. По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, к...

  Poljska ambasada u Beogradu je pre nedelju dana objavila interesantnu anegdotu. Bili su u Valjevu, u kafe-restoranu "Corner" vl. Đorđa Momića. Kada je trebalo platiti račun, rečeno im je da kod njih nijedan Poljak ne plaća račun, da je Ludvig Hiršfeld sve to platio pre 100 g. Ko je bio Ludvig Hiršfeld (1884-1954)? Hiršfeld je 1910. dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora. Na osnovu njegovog otkrića je postalo moguće dokazivanje očinstva na osnovu seruma krvi. Uveo je današnji način oznaka krvnih grupa: nulta, A, B, AB i definisao je pravila njihovog nasleđivanja. Zadužio je čovečanstvo kao značajan naučnik, a Srbe je zadužio kao lekar dobrovoljac u srpskoj vojsci. Valjevo je 1915. bilo označeno kao "glavni centar za razboljevanje i umiranje", središte epidemija. Hiršfeld je tražio da bude poslat iz bogate Švajcarske u Valjevo, suzbijao je epidemije i držao predavanja o zaraznim bolestima, bio bakterolog. Njegova supruga, takođe lekarka...