Чин Војводе

 Најважнији и највиши војни чин у српској историји је чин војводе.

Новак Гребострек је први забележени српски велики војвода. Он је тај чин добио као заслугу за војне успехе, а не као феудалац који има своју некекву територију војводине. Значи поред војног чина војводе, у средњем веку у Србији имамо и цивилну титулу војводе који се налази на челу неке војводине.

Значи први српски војник са чином војводе је Новак Гребострек, српски витез из времена власти Светог српског краља Милутина (1282-1321). 

На жалост, о Новаку Гребостреку није остало много писаних података. Знамо да га је краљ Милутин послао у помоћ ромејском цару Андронику II Палеологу како би водио битке са турским емирима по Малој Азији, који су већ у Милутиново време преузимали ромејске поседе, почевши да полако угрожавају и сам Цариград.

Српски одреди, којима је командовао Новак Гребострек, забалежили су велике успехе у Малој Азији протеравши Турке далеко на исток и то хиљадама километара удаљени од Србије. 

За своје војне заслуге Новак Гребострек је добио највишу српску војну титулу војводе, а ромејски цар Андроник је само за њега и српску војску из похода у Малој Азији организовао прави римски тријумф у Цариграду. То је била награда за његове успехе у рату против Турака. Такође је и краљ Милутин од свог зета Андроника добио у власништво за СПЦ манастир Светих Архангела унутар зидина Јерусалима који је био у саставу СПЦ све до 17. века.

У Брдима тј. племенима Седморо брда Бјелопавлићи, Братоножићи, Васојевићи, Кучи, Морачани, Пипери, и Ровчани (данашња територија Црне Горе) вође племена су такође носили титулу војводе.

И у време Карађорђа видимо обнову титуле војводе са нахијским војводама и војводама на кнежинама, које су такође биле и цивилног и војног карактера. Тако памтимо и Карађорђеве војводе попут Антонија Пљакића, Симу Марковића, Младена Миловановића, Васу Чарапића, Милоја Петровића, Јанка Катића, Станоја Главаша, Ђушу Вулићевића, Павла Цукића, Јована Димитријевића Добрачу, Милана Обреновића, Милоша Обреновића, Арсенија Лому, Лазара Мутапа, Јована Курсулу, Јакова Ненадовића, проту Матеју Ненадовића, Петра Николајевића Молера, Цинцар-Марка Костића, Николу Грбовића, Цинцар-Јанка Поповића, Стојана Чупића, Милоша Поцерца итд.

Такође, приликом стварања Српске Војводине (тј. Војводине Србије, њен прави назив), која је проглашена 13. маја 1848. године, на Српској народној скупштини у Сремским Карловцима, имамо и проглашење аустријског генерал-мајора Стевана Шупљикца за Српског војводу, односно војног заповедника Војводине Србије. Царским патентом аустријског цара Фрање Јосифа од 15. децембра 1848. године, званично је од стране аустријског владара потврђен Стеван Шупљикац за српског војводу Српске Војводине тј. Војводине Србије.

Са експанзијом српске државности и војске, наставља се традиција давања највишег војног чина "војводе" најзаслужнијим ђенералима за командовање војском у највећим војним победама. Последње српске војводе су били Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић и Петар Бојовић.