Српски мач

Током првих контаката са Турцима и ратова са Византијом, српска властела долази у контакт са сабљама као примарним оружјем непријатељских ратника. Сабља је лакша, бржа, и самим тим омогућава противнику да зада више удараца. Стога се на тлу Србије развија посебан тип мача


Врста мача која је настала, носила је јасну дистинкцију у односу на претходне мачеве. Припадала је типу дворучних мачева (сечиво 110цм дужине, 2кг тешко), са специфичном "S" накрсницом и плочастом јабуком. 


Управо та "S" накрсница ће постати главни елемент даљег развоја мача.


Анализом комплетног скупа овог типа мачева откривено је да се најстарији примерци појављују на тлу Србије. Одатле су се раширили у различитим варијантама по Угарској и Венецији, где су биле познате под именом "Spada Schiavonesca"-односно "словенски мач".


Име "(Spada) Schiavonesca" је посебно важно за одређивање порекла, јер се термин први пут појављује у Дубровнику (20. јуна 1391. године) који је присвојни придев од имена "Sclavonia" или "Schiavonia" што је (на латинском) друго име за српску средњовековну државу.



Померајући се на запад избеглице и племићи из Србије наоружани овим мачем ступају у војну службу код Угара и Млетака (најпознатија је Дуждева гарда) када почињу и други да га прихватају.

Током 15. века и ренесансе у Италији изворни облик се развија даље и достиже своју крајњу форму (доња фотографија).






Коментари

Популарни постови са овог блога

Церска битка - 10 ствари које треба да знате о њој

Војвода Степина Пензија

Mihajlo Pupin

MISTERIJA „PIERCE-ARROW SEDANA“ VOŽENOG BEZ MOTORA: GDE JE NESTAO TESLIN AUTO NA KOSMIČKU ENERGIJU?

Gvozdene Čiče