Marko Markovic BLOG

  Рајско дрво живота нашег народа израста из два јака корена, светосавског и светосимеонског. На жалост, као народ још нисмо свесни значаја ова два корена, посебно светосимеонског. Јер док је свети отац наш Сава школска слава (иако га ни тада правилно не обележавамо) ипак је свети Симеон остао у сенци а у календару није ни црвено слово! А нема већег блага него та два семена које су отац и син засадили и оставили нама на бригу. Семе државе и семе Цркве. Молимо се светом Симеону да заједно са светим Савом, унаточ нашим погрешним стремљењима, сачува наше отачаство за које је толико крви јуначке и толико суза молитвених проливено!

Током првих контаката са Турцима и ратова са Византијом, српска властела долази у контакт са сабљама као примарним оружјем непријатељских ратника. Сабља је лакша, бржа, и самим тим омогућава противнику да зада више удараца. Стога се на тлу Србије развија посебан тип мача Врста мача која је настала, носила је јасну дистинкцију у односу на претходне мачеве. Припадала је типу дворучних мачева (сечиво 110цм дужине, 2кг тешко), са специфичном "S" накрсницом и плочастом јабуком.  Управо та "S" накрсница ће постати главни елемент даљег развоја мача. Анализом комплетног скупа овог типа мачева откривено је да се најстарији примерци појављују на тлу Србије. Одатле су се раширили у различитим варијантама по Угарској и Венецији, где су биле познате под именом "Spada Schiavonesca"-односно "словенски мач". Име "(Spada) Schiavonesca" је посебно важно за одређивање порекла, јер се термин први пут појављује у Дубровнику (20. јуна 1391. године) који је п

 Честитам свима 15. фебруар Дан државности Србије. На тај дан, на Сретење 1804. у Шумадији у Орашцу крај Аранђеловца, је одржан је збор 300 устаника који је одлучио да подигне устанак против дахија и да за вожда изаберу Ђорђа Петровића - Карађорђа. Пре њега, двојица харамбаша, Станоје Главаш и Теодосије Марићевић су одбили да предводе устанике. Након војних победа устаника, посебно победе на Мишару, Срби су 1806. послали Петра Ичка на преговоре са султаном и условима које захтевају устаници: - да Србија плаћа један данак у одређеном износу (плаћање одсеком) уместо дотадашњих бројних давања - да се у знак султановог суверенства над Србијом, у Београд пошаље царски мухасил са 150 Турака, којима би се предавао годишњи данак - да јавне службе у Србији врше Срби - да се из Србије истерају јањичари и крџалије и да границе Србије чувају Срби. Резултат тих преговора је био такозвани Ичков мир који је Порта прихватила у јануару 1807.  Срби под утицајем Русије, којој мир у том тренутку није одго

 У манастиру Хиландар, на данашњи дан по старом календару 13. фебруара 1199. године,  преминуо велики жупан Стефан Немања, тада монах Симеон. Стефан Немања био је велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је вероватно 1166. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу II Комнину (1143—1180) и признао га за свог суверена. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску

  Трајанов пут   се пружао обалом   Дунава   целом дужином кроз   Ђердапску клисуру , пратећи данашњу природну границу  између   Србије   и   Румуније . Трајанов пут Трајанов обалски пут дуж Дунава, кроз дунавске клисуре је био, због техничке захтевности један од већих градитељских подухвата римске империјалне епохе. С обзиром на невиђено тешке природне услове, као и техничке карактеристике изградња римског пута кроз клисуре Дунава је трајала дуго и то није био подухват само цара Трајана, већ и Тиберија, Клаудија и Флавија пре њега. Пут је пратио ток Дунава и стриктно се држао десне стране обале реке и у његовим клисурама Горњој и Доњој клисури. Пут је изведен кроз саме клисуре, чак и на местима где није било природних копнених веза. Основна стаза пута, највеће ширине око 2 m била је усечена у стену и затим проширена помоћу дрвених четвртастих греда, одговарајућих димензија, које су постављане симетрично, под одговарајућим угловима високо изнад дубоке и снажне речне струје. Цео пут је

 Када је у средњем веку дошло до формирања независних држава у Европи, сваки владар је своју политичку независност истицао ковањем сопственог новца . У почетку се ковао само сребрни новац. Осим њега, у Европи је дуго била у употреби и јединствена златна монета, византијски „солидус”, чији назив потиче од речи „солдат”, што значи војник, а служио је за исплаћивање војске. „Динар” се међу Србима први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Од тог времена, па све до пада деспотовине 1459. године, у распону од 230 година, новац је ковало више од 20 српских владара, 15 жупана и великаша и 10-так градова, а исковано је око 350—400 врста новца. Динар је представљао једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Сав средњовековни новац Србије се, због повлачења злата из оптицаја, појаве карактеристичне за тај период свуда у Европи, ковао у сребру. Рудници - За појаву српског кованог новца, осим економских