Доктор Суботић

 Пре 100 година 4. 12.1923. умро је проф. др Војислав Суботић. 

Kонструисао шину за имобилизацију поломљене бутне кости и у балканским ратовима је унео новине у "подвезивању" крвних судoва, чиме је допринео утемељењу васкуларне хирургије у свету.

Био је један од оснивача Медицинског факултета у Београду и  шеф хируршког одељења Опште болнице.

 Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

Његово име је у великој мери повезано са оснивањем и афирмацијом оперативне медицине, те га с правом називају  оцем практичне хирургије у Србији. 

Био је и лекар - добровољац у неколико ратова, почевши од српско - турских 1876-1878, па све до Првог светског рата.

 Самосталну праксу  почео је у земунској болници 1884. године.

 Основао је прво хируршко одељење у тој болници. 

На позив Српског војног санитета, пре свега, др Владана Ђорђевића, иако млад хирург, отворио је прво хируршко одељење у Београду 1889. у Палилулској болници. унео је  иновације у праксу: увео је општу анестезију, успешно је изводио медицинске захвате и међу првима у свету обавио операцију цисте на панкреасу.

У Балканским ратовима  збрињавао је пацијенте са повређеним крвним судовима. Био је један од првих хирурга у свету, који је применио методу репарације, подвезивању крвних судова. Наиме, први је (1912) у свету применио Карелову експерименталну методу.

Током Првог светског рата, као резервни санитетски пуковник је радио у Београду, а потом у Нишу. Не желећи да падне у ропство непријатеља, упркос слабом здравственом стању одлучио је да крене са српском војском преко Албаније.

 Управо ратно лекарско искуство помогло му је да осмисли патент - шину за имобилизацију бутне кости -  који је приказао у Париској академији медицине 1916. године. 

Почетком 1918. године др Суботић се вратио на Крф у жељи да помогне српским војницима.  Изабрао је Другу армију којом је командовао војвода Степа Степановић. 

Болница у Драгоманцима саграђена је по његовој идеји. По завршетку војних операција добила је велику похвалу војводе Степановића.

У то време изабран је и за члана Друштва ратних хирурга САД и Енглеске.

Објавио је 36 стручних научних радова.

Био је суоснивач Медицинског факутлета у Београду и први продекан 1920. године, а наредне године изабран је за декана.

Био је члан  француског, немачког и Међународног хируршког друштва, затим, Пештанског лекарског друштва, као и члан Париске академије медицине. 

Највећом наградом сматрао је љубав и поштовање својих студената и колега. 

 Заоставштина породице Суботић поклоњена је Музеју града Београда. Састоји се од 56 предмета и породичних албума и докумената  везаних већином за др Војислава Суботића, његовог старијег брата генерала Дејана и њиховог оца  и књижевника др Јована Суботића .