Srpski dinar u srednjem veku
Економија српске средњовековне државе је била у вртоглавој експанзији током владавине краљева Драгутина, а посебно Милутина. Одличан пример је монетарна криза у Болоњи 1305. године, коју је преплавио српски новац у толикој мери да је у потпуности истиснуо домаћу валуту.
Главно средство плаћања у средњовековној Србији од 13. до 15. века био је домаћи – српски новац.
Српски динар је био конвертибилан и био је валидно средство плаћања широм Европе (од Француске до Молдавије).
Доказ за то су српски сребрни динари краља Стефана Уроша II Милутина (1282–1321) и кнеза Лазара Хребељановића (1371–1389) пронађени чак и у источној Енглеској.
Новац краља Милутина кован је у Брскову, тада већ рударском центру, а динари кнеза Лазара у Новом Брду, једном од најпознатијих српских средњовековних градова, уз Београд, Смедерево, Скопље, Котор и Призрен.
Овај новчић на себи има уобичајен садржај: лик Исуса Христа, затим светитеља и владара, владарске инсигније, али и натписе на латинском!
Српски новац је тада био омиљен и конкурентан на страном тржишном јер су финоћа сребра као и тежина српског динара били погодни за трансакције(размене). Били су и важан показатељ економског склада српске државе, односно моћи тадашњих владара.
🇷🇸☦
Коментари
Постави коментар