Oslobodjenje Prizrena

 🇷🇸☦️На данашњи дан 1912. српска војска је ослободила царски град Призрен.



Мајор Селимир Остојић је ослободио Суву Реку и смело кренуо у ослобођење Душановог града - "Побио сам српску заставу у Призрену, не одступам и крај ње ћу умрети!”

Ушао је у Призрен 3. октобра 1912. и мудро маневрисао до 3. новембра, када је стигао командант 3. армије, ђенерал Божидар Јанковић.

30. октобра око 7 часова у Суву Реку, у штаб коњичког дивизиона, дошли су председник општине града Призрена, неколико виђених Срба и преводилац руског конзулата с молбом да српске трупе уђу у Призрен. Командант дивизиона, мајор Остојић, нашао се у тешкој ситуацији. Имао је свега 97 коњаника. Наћи се у пределима насељеним већином непријатељски расположеним становништвом, далеко од главнине, с којом су везе биле споре и несигурне, значило је изложити се опасности уништења. Страховао је да буде намамљен у клопку. Али је, убрзо, из Призрена добио поуздане извештаје да албански прваци позивају на оружје Љумљане и друга околна племена и да српско становништво Призрена живи у страху од вероватног покоља. У таквој ситуацији, иако је располагао малим снагама, мајор Остојић је смело одлучио да пође на Призрен.

Командант дивизиона је посео град само коњицом и јаким патролама, а остале снаге, у групама, распоредио на висовима око града. Овде је предузет низ демонстративних мера у циљу обмане непријатеља: шатори су поређани у једну врсту; свуда су запаљене многобројне ватре; трубачи су непрестано свирали на разним странама, стварајући утисак о масовности војске; једини топ био је непрестано у покрету око града; прибегло се и вештом протурању лажних вести о јачини снага и о доласку нове војске, па је у ту сврху командант одредио за лиферанта једног грађанина турске националности, наредивши му да свакодневно испоручује 10.000 хлебова и 3.000 кг меса за војску „која се сваког часа очекује”. Ратно лукавство је успело. Турски и албански војници су остали мирни све док из Скопља нису пристигли Шумадијска дивизија I и Штаб 3. армије.

🇷🇸 


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Церска битка - 10 ствари које треба да знате о њој

Слика
 Церска битка - десет ствари које треба да знате о њој. 1) У питању је уводна битка Првог светског рата 2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре свој циљ. Срби су мислили да ће главни удар доћи са севера. Али, мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије заправо је на граничним ободима имала само истурене делове, док је главнина, некако централно, чекала. Да би реаговала тамо где напад почне. 3) Када је установљено да је главни удар преко Дрине, наређен је покрет из централних делова. Кључну улогу у том великом покрету, испоставило се касније, имале су две дивизије. То некима не значи много, јер нас у школама нису учили да је пук био основна јединица српске војске. Пук је представљао "екипу из краја", момке сличних година. А нису нас учили ни да четири пука чине дивизију. Зато сада, када знамо да су у дивизији по четири пука, а у сваком од њих по око 4.000 људи из истог краја, разумљиво може да звучи реченица: Гла
Прикажи све

Војвода Степина Пензија

Слика
 Када је војвода, Степа Степановић, 1. јануара 1920. године требао да прими своју прву пензију, поштара који је дошао да му уручи пензију, вратио је назад, са наређењем да се пензија смањи јер је превелика: "Враћај паре момче, хоће да упропасте државу", загрмео је војвода. Њему је, као србском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара. Велики је то био новац тада, за 1.000 динара могао је да се купи пар најбољих волова. Војвода је почео да прима пензију тек када су је преполовили. По пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку. Од државе је одбио кућу у Београду као и многе друге привилегије. Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у Великом рату,  Церску битку, постао тек други човек у Србији који је добио чин војводе. Заслужан је и за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. По одласку у пензију одбио је многе дворске балове и пријеме. Тра
Прикажи све

Mihajlo Pupin

Слика
  На данашњи дан 1854. године започет је живот као лекција национализма (родољубља) свим српским генрацијама које ће памтити Михајла Пупина. - Од своје имовине купио је више хиљада мираза и поклонио их сиромашним девојкама које га нису имале како би могле да се удају и оформе породицу. - Свог порекла не само да се није стидео већ се толико поносио да је уз пуно име додао и "Идворски" по свом родном месту. - Своје прво зарађено богатство од калемова дели на 3 дела и 2/3 шаље у Србију, а 1/3 у Црну Гору.  - Заложио је сву своју имовину вредну 100 милиона $ за Краљевину Србију у Првом светском рату. Рекао је: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја.”    - Организовао је у свом трошку регрутацију српских добровољаца из Америке и Канаде који су се придруживали српској војсци на Солунском фронту.  - Активно је помагао деци којој је набављао лекове и одећу, као и налазио домове за ратну сирочад.  - Народном музеју поклонио двоцифрен број највреднијих слика које се данас на
Прикажи све

MISTERIJA „PIERCE-ARROW SEDANA“ VOŽENOG BEZ MOTORA: GDE JE NESTAO TESLIN AUTO NA KOSMIČKU ENERGIJU?

Слика
  Grad Bafalo na severu države Njujork, jedne prolećne nedelje 1931. godine, bio je tihi svedok jednog neverovatnog događaja. Ekonomska depresija donekle je umrtvila poslovanje i proizvodnju, ali grad je usprkos tome vrveo od aktivnosti. Medu hiljadama vozila koja su se kretala gradskim putevima bio je jedan luksuzan automobil koji se zaustavio kraj ruba puta na raskrsnici sa semaforom. Slučajni prolaznik primetio je da se radi o novom Pierce-Arrow sedanu, s farovima koji su se stapali s gracioznim širokim lukovima prednjih blatobrana u jedinstvenom stilu Picrce-Arrow-a. Ovaj se elegantni  automobil izdvajao od drugih i po tome što tog svežeg dana nije bilo vidljive pare koja bi kuljala iz njegove izduvne cevi. Prolaznik je prišao vozaču i kroz otvoreni prozor prokomentarisao odsustvo izduvnih plinova. Vozač se čoveku zahvalio na komplimentu i dodao da je razlog taj što u automobilu ‘nema motora’. Ova tvrdnja nije tako šaljiva ili neozbiljna kakvom se može činiti. U njoj je bilo i nešt
Прикажи све

Gvozdene Čiče

Слика
 "Гвоздене чиче" - На фотографији су приказани носиоци ордена Карађорђеве звезде са мачевима Балканских и Првог светско рата. У средини (стоји) је Будимир Давидовић - ветеран рањаван преко 70 пута и носилац чак две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. Почетком 1918. године јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб - Обла Чука, Кравице - Западни Ветерник био рањен са седамнаест убода у борби прса у прса. У току борбе на њега је бачена ручна бомба због које му је ампутирана десна рука и у болници је извађено из његовог тела седамдесет четири парчета од бомбе. 🇷🇸💪 Сви су из Драгачева. Стоје с лева на десно: Радомир Станојевић из Горње Краварице, Будимир Давидовић из Горачића и Живан Димитријевић из Тијања. Седе с лева на десно: Крстомир Сретеновић из Ртију, Милутин Раковић из Горачића и Војислав Кузмановић из Котраже.
Прикажи све