Marko Markovic BLOG

  Да ли сте знали да је војвода Живојин Мишић био против повлачења преко Албаније? У повлачењу српских војника, праћених избеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. Војвода Живојин Мишић је био против повлачења српске војске преко Албаније. Он је своје неслагање о повлачењу изнео Пашићу и престолонаследнику Александру, али они га нису прихватили. Мишић је предлагао две варијанте војних операција. Прва: "Ослањајући се на погодне положаје, пружити одлучујући отпор непријатељу." Друга: "Прећи на нови начин ратовања, односно на основу стања трупа и ситуације на земљишту, мишљења сам да пређемо на герилски начин ратовања и напустимо досадашњи распоред трупа." У неколико наврата је покушао да оствари своју замисао. "Боримо се за отаџбину без гаранције!? Гаранција су ови мученици који бране куће. Политички је, војнички и национални разлог да бранимо сваку стопу, а ми се повлачимо од Саве и Дунава без битке! Ове планине се исп

  ☦️ Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог мученика Стефана Дечанског – Мратиндан. Свети Стефан Дечански био је син краља Милутина, а отац цара Душана. У младости је, под лажном оптужбом да хоће оцу да отме престо, ослепљен по наређењу краља Милутина, и послат на заточење у цариградски манастир Христа Пантократора. Међутим, јавио му се Свети Никола и након пет година заточеништва повратио му се вид. У знак захвалности, подигао је храм Високи Дечани, једну од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре у Србији. Свет је напустио на данашњи дан 1331. године. Његове мошти налази се и данас у кивоту пред иконостасом у манастиру Високи Дечани. 🇷🇸  ☦

 ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ШТА ЈЕ ПОРОДИЧНА КРСНА СЛАВА, КОЈЕ ЈЕ ЊЕНО ПОРЕКЛО, КАКО СЕ СЛАВИ? 9 ЧИЊЕНИЦА О КРСНОЈ СЛАВИ Већ увелико смо у периоду прослава Крсних Слава и породичних светаца и време је да се подсетимо или научимо основне чињенице о овом најзначајнијем празнику сваке српске породице и зашто само Срби (и нико други) имају такав обичај. 1) СРБИ СЕ РАЗЛИКУЈУ ОД СВИХ ДРУГИХ СЛОВЕНСКИХ И ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА ПО ОВОМ ЈЕДИНСТВЕНОМ ОБИЧАЈУ ПОРОДИЧНЕ СЛАВЕ КОЈИ ПОСТОЈИ САМО КОД СРБА Често се каже: "Где је Србин, ту је и Слава". И то је заиста тако. Овај обичај је толико утемељен у нашем народу да је постао нешто по чему се препознајемо и разликујемо од осталих Православаца и Хришћана. Други православни народи (попут нама суседних Грка, Румуна, Бугара, па и Руса, Грузина итд.) немају породичне Крсне Славе као Срби. Они славе Имендане тј. свеце по којима носе лична имена и тај празник прослављају свечано попут рођендана у модерно време. Ништа слично породичној Крсној Слави не постој

  Колубарска битка - 10 ствари које треба да знате о њој На овај дан је почела чувена Колубарска битка. Нисам баш најпозванији да о њој пишем, али... ових 10 ствари о њој би морало да се зна: 1 ) Колубарска битка је највећа битка коју су у Првом светском рату водиле Краљевина Србија и Аустроугарска. Толико је била значајна, толико велика - да је 153.373 наших предака у њој страдало, што погинувши, што бивајући рањени, што заробљени. Да, 153.373. 2 ) Србији је претио потпуни слом. После тријумфалне Церске битке, када је одбијен први налет Аустроугарске, па дуготрајних, крвавих борби око Дрине о којима многе генерације скоро ништа нису училе у школама, Србији је заиста претио потпуни слом. Војска се повлачила под борбом, нестајало је муниције, није било довољно хране, а одећа и обућа били су скоро потпуно уништени јер њиховог обнављања није било. Почеле су и кише, све хладније време, а како су се дешавала бројна зверства окупатора, многи војници су бежали из својих јединица да би спас

 ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 1813. Рођен је 13. новембра. Место рођења: Његуши (засеок Ераковићи) под Ловћеном, изнад Которских страна, недалеко од Цетиња. Мајка: Ивана, рођена Пророковић, из Залаза, сестра капетана Лазара Пророковића. Отац: Томо Марков, брат Петра I, Стијепа и Сава, имућан сеоски првак и задужбинар. Сестре: Ћане, удата Ђурашковић; Марија, удата за сердара Цуца Андрију Перовића чије је синове Петра, песника, и Стевана Његош школовао. Браћа: Перо Томов, председник Сената (1837-1853), умро 1854; Јован, млад погинуо на Грахову 1836. 1813-1823. Растао у кући у којој је рођено свих седам владара из династије Петровић (1697-1918). На крштењу добио име Радивоје, а звали су га Раде. Чувао стоку у ловћенским подгоринама и на Ловћену одакле је имао изванредан поглед на Црну Гору, Цетиње, Боку Которску и Јадранско море. 1823. Дошао у Цетињски манастир код стрица владике Петра I. Први учитељи су му били калуђер Мисаил и Владичин секретар Јаков Цек, под надзором Петра I. 1825-1826. Год

 🇷🇸☦️Дан ПОБЕДЕ, а не Дан примирја! Данас је за Србију дан победе, а не примирја! 11.11.1918 Капитулација Аустроугарске и Немачке. Сетимо се својих предака,хероја из Великог рата.  Вечна слава и хвала ,праштајте српско јунаци! Нисмо вас често достојни. Беџ који се носи 11. новембра комбинација је Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на Кајмакчалану. Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила да живи. 🇷🇸🇷🇸Наталијина рамонда „цвет феникс“ Симбол победе, страдања српског народа и васкрснућа Србије у I светском рату. Има особину да, када наступи сушни период, притаји се и осуши, да би са поновним доласком кише „васкрснула“ и

  Тог Митровдана 1992. године Херцеговина је гледала смрти у лице.  Девет хрватских бригада јуришало је пут Невесиња. На другој страни стајала је само једна српска бригада. Спартански призор. За њиховим леђима жене, деца, рањеници, куће, гробови, њиве, крсна свећа... И оно чувено: "Славно мрите кад мријет морате". Борба се водила прса у прса. Рањеници су бежали из болница и долазили на ратиште. Старци и жене пристизали су на бојно поље да помогну. И успели су оно што сам људски разум не може да појми. Након пет дана борбе, непријатељ је сломљен. Невесињска бригада није изгубила ни један метар своје земље. У Невесињу је спасавана цела Херцеговина. Тада су се, заиста, дешавала чуда! Бројно надмоћнији непријатељи су нападали српску земљу. Однос нападача и браниоца био је 40.000 према 5.000 бораца, али су борци ВРС успели да задрже своје положаје и одбију агресоре. И када је изгледало да је покорена, вођени невиђеном снагом и вером у Бога, Срби потискују и узвраћају ударац неприј

  🇷🇸 ☦️ На данашњи дан 1912. српска војска је ослободила царски град Призрен. Мајор Селимир Остојић је ослободио Суву Реку и смело кренуо у ослобођење Душановог града - "Побио сам српску заставу у Призрену, не одступам и крај ње ћу умрети!” Ушао је у Призрен 3. октобра 1912. и мудро маневрисао до 3. новембра, када је стигао командант 3. армије, ђенерал Божидар Јанковић. 30. октобра око 7 часова у Суву Реку, у штаб коњичког дивизиона, дошли су председник општине града Призрена, неколико виђених Срба и преводилац руског конзулата с молбом да српске трупе уђу у Призрен. Командант дивизиона, мајор Остојић , нашао се у тешкој ситуацији. Имао је свега 97 коњаника. Наћи се у пределима насељеним већином непријатељски расположеним становништвом, далеко од главнине, с којом су везе биле споре и несигурне, значило је изложити се опасности уништења. Страховао је да буде намамљен у клопку. Али је, убрзо, из Призрена добио поуздане извештаје да албански прваци позивају на оружје Љумљане и дру

 Економија српске средњовековне државе је била у вртоглавој експанзији током владавине краљева Драгутина, а посебно Милутина. Одличан пример је монетарна криза у Болоњи 1305. године, коју је преплавио српски новац у толикој мери да је у потпуности истиснуо домаћу валуту. Главно средство плаћања у средњовековној Србији од 13. до 15. века био је домаћи – српски новац.  Српски динар је био конвертибилан и био је валидно средство плаћања широм Европе (од Француске до Молдавије). Доказ за то су српски сребрни динари краља Стефана Уроша II Милутина (1282–1321) и кнеза Лазара Хребељановића (1371–1389) пронађени чак и у источној Енглеској. Новац краља Милутина кован је у Брскову, тада већ рударском центру, а динари кнеза Лазара у Новом Брду, једном од најпознатијих српских средњовековних градова, уз Београд, Смедерево, Скопље, Котор и Призрен. Овај новчић на себи има уобичајен садржај: лик Исуса Христа, затим светитеља и владара, владарске инсигније, али и натписе на латинском! Српски новац је