Proboj Solunskog Fronta

 „Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати, без починка до крајњих могућности људске и коњске снаге. 

У смрт, само не стајте. С непоколебивом вољом и надом у Бога – јунаци напред у отаџбину!”

- Овом командом је генерал Мишић 15. септембра у 05:30 ујутру означио почетак јуриша и пробоја Солунског фронта. Међу војницима вест је примљена са екстатичним одушевљењем - што се може и видети у резултатима.

🇷🇸На данашњи дан 1918. почео је пробој Солунског фронта!

Разбијањем бугарско-немачких снага омогућен је пробој српских и савезничких трупа на север, што је резултирало капитулацијом Бугарске, потом Аустроугарске, да би затим и Немачка затражила примирје 11. новембра што је заправо значило капитулацију.

У најширем обиму, Солунски фронт протезао се од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, дужином приближно 600 километра преко реке Струме, чак до Дедеагача, данас Александруполис, на егејској обали.

Тешке борбе на Солунском фронту вођене су посебно на Кајмакчалану, септембра 1916. што је окончано српском победом, 30. септембра, коначним заузимањем врхова планине, уз стравичне жртве, и ослобађањем Битоља новембра 1916.

Српску војску сачињавале су две армије, Прва под командом генерала Петра Бојовића и Друга армија, којом је заповедао војвода Степа Степановић. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић.

Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Превасходни војни циљ било је овладавање долином Вардара, али је брзо напредовање Срба, променило првобитне ограничене циљеве. Пошто је разбијена бугарска војска бежала у расулу влада у Софији капитулирала је 30. септембра1918. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда апеловала на српску Врховну команду да успори напредовање.

Муњевит пробој Срба резултирао је ослобађањем Београда већ 1. новембра. Уследило је даље напредовање српске војске, на север с циљем ослобођења Војводине, као и на запад, све до Караванки, Ријеке, Прекмурја. Аустроугарска је капитулирала 4. новембра.

Бежите живи, иду мртви!

После пробоја Солунског фронта из рата је избачена војска од 700.000 војника, а Немачка је наредила опште повлачење.

Цар Вилхелм је огорчен послао телеграм бугарском цару: 

„62.000 српских војника одлучило је рат. Срамота!”