Marko Markovic BLOG

  BIG STORIES Stari telefon u beogradskoj  kafani Zora krije priču o herojima naše istorije Znate one momente kada su reči previše male da opišu trenutak i veličinu ljudi, pa samo uzdahnete, pomislite na taj podvig i naježite se zbog tog herojskog poteza? E, pa, ovim momcima može samo da se napravi duboki naklon. Piloti Foto: Noizz.rs Naime, 6. aprila 1941. godine, 102. eskadrila Šestog lovačkog puka avijacije Kraljevine Jugoslavije krenula je u odbranu Beograda iz beogradske kafane "Zora". Piloti su dobili naređenje da hitno dođu u glavni grad iz Mostara, jer je već bilo jasno da će krv, znoj i rat totalno obuzeti naše prostore. Istoričar avijacije Petar Nedeljković je sa nama podelio detalje ovog velikog događaja. - Piloti su patrolirali našom granicom, jer je stalno bilo povreda vazdušnog prostora od strane Italijana, ali im je naređeno da dođu u Beograd gde im je bila baza. Oni su otišli kućama kako bi pozdravili i, ispostaviće se za neke, poslednji put videli svoje porod...

 26. марта 1984. српски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. Био је српски и југословенски књижевник. Писао је поезију, приповетке и романе, а прославио се својим причама за децу и младе, често смештеним у време Другог светског рата у револуционарној Југославији, писаним са карактеристичним Ћопићевим хумором у виду подсмеха, сатире и ироније. У поруци коју је оставио своју супрузи пре него што је извршио самоубиство написао је: “Збогом лепи и страшни животе!” Пре него што је то учинио, Бранко је био у хотелу "Москва" где је богато частио конобаре, рекавши им: "Имам, верујте, велики разлог..." Ћопићева сатира, међутим, није била по вољи тадашњих власти. Његово дело „Јеретичка прича” било је повод за његов сукоб са званичном политиком, што је довело до изолације и прогонства у властитој земљи. иронично, оно што је Ћопићу донео највише болова у ж...

 На данашњи дан 1999. погинуо је мајор Зоран Радосављевић - небески Обилић! Зоран Радосављевић (1965-1999) је био мајор Војске Југославије обављајући дужност и пилота Ратног ваздухопловства ВЈ. Био је најмлађи пилот ловац. Херојски је погинуо трећег дана агресије на СР Југославију 1999. године, када је полетео са својим авионом, против вишeструко надмоћнијег непријатеља. По завршеној војној академији каријеру војног пилота започиње је у Београду 1986. године као пилот-ловац на авиону МиГ-21, а 1992. године бива унапређен у чин капетана 1. класе. Исте године Зоран завршава преобуку на авиону МиГ-29 и постаје један од најмлађих пилота у ескадрили Мигова 29. југословенског ратног ваздухопловства. Постхумно, на аеродрому Батајница сваке године додељује се награда која носи његово име најбољем одељењу. У време почетка НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 1999. Зоран је био у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили “Витезови” која је била смештена на војном аеродрому ...

 Није хтео са падне жив у руке шиптарима, Синђелић с крилима - командант Живота Ђурић! Командант Ђурић је први пилот настрадао од НАТО агресије1999. године. Погинуо је на данашњи дан после напада на камп за обуку терористичке тзв. ОВК. У тренутку погибије управљао је борбеним авионом типа Ј-22 “Орао”, евиденцијског броја 25104. Потпуковник је био командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле популарно зване “Тигрови”. Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, “класић”, који га је тада пратио на задатку, испричао је: “Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха” - рекао је Димовски. По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, к...

  Poljska ambasada u Beogradu je pre nedelju dana objavila interesantnu anegdotu. Bili su u Valjevu, u kafe-restoranu "Corner" vl. Đorđa Momića. Kada je trebalo platiti račun, rečeno im je da kod njih nijedan Poljak ne plaća račun, da je Ludvig Hiršfeld sve to platio pre 100 g. Ko je bio Ludvig Hiršfeld (1884-1954)? Hiršfeld je 1910. dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora. Na osnovu njegovog otkrića je postalo moguće dokazivanje očinstva na osnovu seruma krvi. Uveo je današnji način oznaka krvnih grupa: nulta, A, B, AB i definisao je pravila njihovog nasleđivanja. Zadužio je čovečanstvo kao značajan naučnik, a Srbe je zadužio kao lekar dobrovoljac u srpskoj vojsci. Valjevo je 1915. bilo označeno kao "glavni centar za razboljevanje i umiranje", središte epidemija. Hiršfeld je tražio da bude poslat iz bogate Švajcarske u Valjevo, suzbijao je epidemije i držao predavanja o zaraznim bolestima, bio bakterolog. Njegova supruga, takođe lekarka...

  Јединствена икона у Србији: “Мајка Србија” на симболичан начин представља страдање Србије и српског народа   Поред Цркве брвнаре у Сечој Реци налази се црква Светог Георгија чији су темељи постављени 1900, а освећена је 1925. Поред Цркве брвнаре у Сечој Реци налази се црква Светог Георгија чији су темељи постављени 1900, а освећена је 1925. Изнад плоча на северној страни ове цркве познати академски сликар и вајар Михаило Миловановић, ратни сликар Врховне команде српске војске ( 1879-1941 ), насликао је жену у народној ношњи која на симболичан начин представио страдање Србије и српског народа. Композиција ,,Мајка Србија” обновљена је у мозаику за Илиндан 2015. године Светитељка на северној страни сечоречке цркве приказана je у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На делу се види јасна порука која се преноси на посматрача разним симболима. Српска мајка, која је страдала за свој...

  Рајско дрво живота нашег народа израста из два јака корена, светосавског и светосимеонског. На жалост, као народ још нисмо свесни значаја ова два корена, посебно светосимеонског. Јер док је свети отац наш Сава школска слава (иако га ни тада правилно не обележавамо) ипак је свети Симеон остао у сенци а у календару није ни црвено слово! А нема већег блага него та два семена које су отац и син засадили и оставили нама на бригу. Семе државе и семе Цркве. Молимо се светом Симеону да заједно са светим Савом, унаточ нашим погрешним стремљењима, сачува наше отачаство за које је толико крви јуначке и толико суза молитвених проливено!