Marko Markovic BLOG

 На данашњи дан, (28. септембар 1880. Руклада, Кнежевина Србија) рођен је Воја Танкосић - један је од ретких којег су се непријатељи и мртвог плашили! Био је учесник најважнијих догађаја почетком 20. века на Балкану: Мајски Преврат, Сарајевски атентат, Балкански ратови, Велики рат... Један од оснивача тајне организације "Уједињење или смрт" односно Црна Рука. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Због помагања устаника у Вардарској Македонији носио је титулу четничког војводе. Важио је за преког, али правичног старешину. Танкосић се није женио, а говорио је да се "венчао за Србију". Успут, живео је боeмски обожавајући жене и пиће. Мрзео је непоштене политичаре и лопове. Ове последње сматрао је својим непријатељима, и беспоштедно се обрачунавао са њима у свакој прилици. Последње речи великог мајора и четничког војводе Воје Танкосића био је цитат Његошев: "Не бојим се вражијега кота, нека га је ка' на гори листа, но се бојим од зла домаћега.&qu

  Душана Пурића, питомца Војне академије и помоћника начелника штаба Дринске дивизије, Први светски рат сачекао је на шарганским положајима где је командовао 4. пуком "Стефан Немања". Пред њим је тог јутра 19. септембра почињала једна од најкрвавијих битака рата, бој на Мачковом камену. Након напорног марша, пред њим се указала права кланица. Његова заповест је била кратка: “ВОЈНИЦИ, ми смо овде дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја испред свих. Стога за мном! У јуриш! За слободу и отаџбину!” Инсистирајући да води спреда, као што и доликује етосу српског официра, погинуо је херојски 22. септембра на обронцима Мачковог камена у најжешћем судару са Аустроугарима. Епска погибија команданта толико је погодила српске војнике да су одбили да га сахране у беспућима западне Србије. Одбивши да га оставе, и у смрти, постао је њихов симбол борбе до самог краја, за слободу отаџбине. Ковчег и тело свог командира носили су као

 „Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати, без починка до крајњих могућности људске и коњске снаге.  У смрт, само не стајте. С непоколебивом вољом и надом у Бога – јунаци напред у отаџбину!” - Овом командом је генерал Мишић 15. септембра у 05:30 ујутру означио почетак јуриша и пробоја Солунског фронта. Међу војницима вест је примљена са екстатичним одушевљењем - што се може и видети у резултатима. 🇷🇸На данашњи дан 1918. почео је пробој Солунског фронта! Разбијањем бугарско-немачких снага омогућен је пробој српских и савезничких трупа на север, што је резултирало капитулацијом Бугарске, потом Аустроугарске, да би затим и Немачка затражила примирје 11. новембра што је заправо значило капитулацију. У најширем обиму, Солунски фронт протезао се од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, дужином приближно 600 километра преко реке Струме, чак до Дедеагача, данас Александруполис, на еге

 12. септембра 1916. године почела је битка на Кајмакчалану, битка је била кулминација офанзиве српске војске и борбе да се заузме врх свети Илија на 2524 метара висине. Након крававе и тешке борбе врх је освојен 30 септембра, када је и прозван "капија слободе".❗ Данас је на самом врху капела, ту је исклесана посвета коју је оставио краљ Александар Карађорђевић својим војницима: "Мојим див-јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине."❗ - Генерал Милош Васић, поздравне речи Дринској дивизији пред почетак одсудне битке 1916. године. "Дринци, Јунаци! Кајмакчалан је кључ врата Србије. Узмите га и врата на Србије бит ће широм отворена." Фотографија (извор Војни Музеј): "На путу за Кајмакчалан" Откривени нови, шок-подаци о Кајмакчалану Чувена битка за Кајмакчалан, која је почела на овај дан, а којом је војска Краљевине Србије први пут после Албанске голготе ступила на т

  ☦️ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац у Славонији. Витезе је изродила И Свеце је огојила Вера вечна, вера славна Наша вера Православна! Да ова земља, и овај народ, немају више ни једног великог човека у својој историји, довољно било што смо имали и што имамо светог Патријарха Павла. У можда најтежим годинама за Србију и Србе био је достојан, чак и кад баш нико други од нас није. Кућа у којој се родио патријарх више, на жалост, не постоји али ово је некадашње имање и двориште породице Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац, Славонија, у тадашњој Аустроугарској. "Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује." — патријарх српски Павле Свети оче Павле, моли Бога за народ свој.

8. септембар лета Господњег 2023. обележили си кошаркаши и Ђоковић,   а 8. септембра 1331. године  у двору Сврчин, на плећима одушевљене властеле и годину дана након величанствене битке на Велбужду, за краља Срба крунисан је млади, храбри и ратоборни принц Душан - будући цар и највећи и најмоћнији владар у историји српске државе.   Душан се побунио против оца — свргнуо га са власти у августу 1331. године, и потом утамничио. његовог оца краља Стефана Дечанског су прилично захладнели.  Краљ Стефан Урош III је вероватно на наговор своје друге супруге, краљице Марије Палеолог, размишљао да уместо Душана за наследника прогласи свог другог сина Симеона Синишу. Уз подршку властеле која је желела веће освајачке походе, Душан се побунио против оца — свргнуо га са власти у августу 1331. године, и потом утамничио.   Стефан Урош III Дечански је умро у тамници, али разлог смрти никада није био у потпуности откривен. Постоји неколико теорија о томе: неки извори тврде да је Дечански умро природн

СТУДЕНИЦА И СОКОЛИЦА Србија има дугу традицију у соколарству. #Студеница је својевремено била један од најзначајнијих соколарских центара у Европи, а Немањићи једни од најбољих соколара свога доба. Давно је заборављено и да је у средњевековној Србији сваки домаћин имао обавезу да за свог господара гаји онолико соколова колико има синова.  Соко је и заштитник нашег београда. Њега победник држи и руци 🇷🇸🕊☦

  У зору 3. септембра огласиле су се зурле - фронтални напад Турака је отпочео. Након вишемесечних борби, лета 1806, Турци су кренули у јуриш на Делиград.  Међутим малобројнији и мање наоружани Срби под командом Карађорђа вешто су се бранили нападајући са бокова, ноћу и са истуреним снагама. Још исте ноћи, 3. септембра, Станоје Главаш, са одредом од 2500 људи и 500 коњаника успева да се провуче преко Крушевца и Јастрепца и да заузме Прокупље - тиме директно угрозивши и сам Ниш. Сазнавши за ово Ибрахим паша командант турске армије панично издаје наредбу за повлачење. Након пораза војске Ибрахима паше од 50000 војника, Османска царевина је затражила шестонедељно примирје, које је потписано 14.9. у Лому. Иако пре позната под именом Делишанац или Делилогор,од тог трена ова српска утврда носи своје ново име Делиград - град Делија, јуначки град.

  Jel znate da je obnovljena rodna kuća narodnog heroja DRAGUTINA MATIĆA (1888 - 1970), poznatijeg kao "Oko Sokolovo"❗ Kuća se nalazi u selu Kaletinac, u podnožju Suve Planine i obnovili su je zahvalni potomci i građani opštine Gadžin Han❗ On je bio srpski vojnik - izviđač srpske kraljevske vojske u Velikom ratu i nosilac je više odlikovanja.  Ovu fotografiju, poznatu u svetu, napravio je ruski novinar Samson Černov 1914. godine. Kada je izbio Prvi Balkanski rat, još uvek je bio na odsluženju vojnog roka i dobrovoljno se prijavio za učešće u ratu. Bio je učesnik u svim borbama srpske vojske od 1910. godine, kada je došao u Beograd na odsluženje vojnog roka, pa sve do kraja Velikog rata tj. Prvog svetskog rata.  Učestvovao je u dva balkanska rata i u svim bitnijim bitkama Prvog svetskog rata - bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, takođe je učestvovao u oslobođenju Srbije.  Zato što je uglavnom obavljao i