Marko Markovic BLOG

  4. августа се навршило 75 година од смрти Милеве Марић. Иако јој нико није могао приписати неки део његовог рада, њихова писма и бројна сведочења пружају суштинске доказе о томе да су интезивно сарађивали од тренутка када су се упознали. Иза бриљантних теорија Алберта Ајнштајна о светлости, простору и времену можда стоји његова прва супруга Милева Марић, сматрају поједини истраживачи који су проучавали њихову преписку, писао је „Њујорк тајмс“ 1990. године. Милева Марић је сарађивала са Ајнштајном много више него што се раније веровало, а то је била сарадња на чланцима које је Ајнштајн објавио 1905. године, укључујући и чланак који му је донео Нобелову награду за физику 1921. године. Марићева је имала одлично образовање. Са Ајнштајном се упознала још као студент, 1896. године, на Циришком политехничком институту. Она је тада имала 21, он 17 година. Заједнички радови, које је потписивао само Ајнштајн „Милева је од детињства показивала велики таленат и њен отац је одлучио да јој пру...

 На данашњи дан, 1929. године, упокојио се Арчибалд Рајс: "Био сам са вама када сте били у невољи. Делио сам са вама патње и жртвовао сјајну каријеру. Али није ми жао. Заволео сам вас, јер сам имао прилику да упознам ваше људе у пресудним тренуцима, када се, ваљда, једино и може упознати карактер једне нације. Нажалост, видео сам и све ваше мане, недостатке и слабости, видео сам све оно што може бити погубно за ваш народ у будућности." (из записа политичког тестамента Србима) Због нескривеног исказаног пријатељства према српском народу био је одбачен од своје породице и матичне државе Швајцарске, где му је био и забрањен повратак.  Последње дане живота провео се у Србији, у веома поражавајућим условима живота у малом кућирку, сам и скрајнут од стране тадашњих српских власти!  Тадашњим властодршцима у Србији није одговарала Арчибалдова критика њиховог начина владања и нарочито поступања према својим ослободиоцима!  Нико од тадашњих српских чиновника није хтео да га уд...

 Церска битка - десет ствари које треба да знате о њој. 1) У питању је уводна битка Првог светског рата 2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре свој циљ. Срби су мислили да ће главни удар доћи са севера. Али, мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије заправо је на граничним ободима имала само истурене делове, док је главнина, некако централно, чекала. Да би реаговала тамо где напад почне. 3) Када је установљено да је главни удар преко Дрине, наређен је покрет из централних делова. Кључну улогу у том великом покрету, испоставило се касније, имале су две дивизије. То некима не значи много, јер нас у школама нису учили да је пук био основна јединица српске војске. Пук је представљао "екипу из краја", момке сличних година. А нису нас учили ни да четири пука чине дивизију. Зато сада, када знамо да су у дивизији по четири пука, а у сваком од њих по око 4.000 људи из истог краја, разумљиво може да звучи реченица: Гла...

Свети царски мученици Романови Благоверни цар Николај родио се 6/19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и уздрживости, он се свагда сећао да на дан његовог рођења Црква слави Светог Многострадалног Јова старозаветног, који је већ столећима узор и симбол смиреног подношења патњи и искушења, уздања у Бога и вере непоколебиве. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре своје мученичке кончине, цар је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва. Па ипак, био је свагда спреман да погине за своју веру и свој народ, сматрајући то дужношћу монарха . Након краће болести, 1894. упокојио се његов отац, Александар III. Био је одлучан и храбар човек, искрени хришћанин. Крај његове постеље све време бдио је Свети Јован Кронштатски који је касније признао да, по неисповедивом Промислу Божјем није могао да испроси живот царев из руке Свеви...

  Успенски пост води порекло још из древних хришћанских времена. У беседи Лава Великог, изговореној око 450. године, јасно се указује на Успенски пост. Тамо се каже: „Црквени постови у току године распоређени су тако што је за сваки прописано посебно правило уздржања. Пролеће има прољећни пост у току Четрдесетнице, лето – летњи пост по Педесетници (Петровски пост), јесен – јесењи пост у седмом месецу (успенски пост), а зима – зимски пост (Божићни). Свети Симеон Солунски пише да је „…пост у току августа (Успенски) уведен у част Матере Слова Божијег, Која је, сазнавши  унапред за Своје упокојење, а будући да се увек за нас подвизивала и постила, иако као света и непорочна није имала потребе за постом, почела нарочито усрдно да се моли, припремајући се за прелазак из овог у будући живот у сусрет са Својим Сином, а нашим и њеним Богом Исусом Христом. Зато  смо и ми дужни да постимо Упсенски или Великогоспојински пост, Њу подржавајући и Њено житије, и молећи Је да се неуморно ...

🇷🇸На данашњи дан 1806. догодила се једна од највећих победа српских устаника у Првом српском устанку. Бој на Мишару❗ Српских устаника око 8000, турака 40000. “Нити иде Кулин–капетане‚ нити иде‚ нити ће ти доћи‚ нит' 'се надај нити га погледај‚ Рани сина‚ пак шаљи на војску Србија се умирит не може!" Бој на Мишару, можда и најзначајнија битка Првог српског устанка којом су наши преци до темеља уздрмали Османску империју. Силна турска војска ударила је из правца Мораве преко Ниша и из правца источне Босне преко Дрине да угуши Карађорђев устанак, који је већ две године буктао у Шумадији, Поморављу и Подрињу. И док је Карађорђе са шумадијском војском био још на Морави и чекао напад Турака од Ниша, из правца Босне, Дрину прелази огромна и одлично наоружана војска са више од четрдесет хиљада војника предвођена најбољим турским војсковођама, врховним командантом Сулејман – пашом Скопљаком, коме су се придружили и Синан-паша Сијерчић из Горажда, Али-паша Видајић из Зворника, Хас...

На данашњи дан 1914. године, преласком Аустроугарских трупа преко Дрине код Лознице и Саве код Шапца, започела је Церска битка у Првом светском рату, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску војску и однела прву савезничку победу у рату‼️ Ударни део битке одиграо се у ноћи 15. на 16. код Текериша североисточно од Лознице.  Када је окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ни један, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено око 16.500 српских војника, од којих је 2.107 погинуло.  Аустроугарски војник, новинар, Егон Ервин Киш је о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. записао у дневнику: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници...". Церска битка ~ нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata, такође зн...